Ново Село (Маврово и Ростуша)
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Маврово и Ростуша |
Становништво | |
— 2002. | 33 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 44′ 00″ С; 20° 49′ 48″ И / 41.7333° С; 20.83° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 900 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 1256 |
Позивни број | (+389) 45 |
Регистарска ознака | GV |
Ново Село (мкд. Ново Село) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Ново Село припада општини Маврово и Ростуша.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Насеље Ново Село је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 14 km јужно.
Церово се налази у оквиру вишем делу Полога. Насеље је положено на североисточним падинама планине Бистре. Југоисточно се издиже планина Буковик. Надморска висина насеља је приближно 870 метара. Насеље је окружено густим листопадним шумама (јасен, буква, кестен, тополе, врбе...).
Клима у насељу је планинска.
Историја
[уреди | уреди извор]После Другог балканског рата 1913. године село је припало Србији. Према подацима Афанасија Селишчева из 1929. године Ново село је било село је имало 25 кућа са 128 становника, све православних Словена.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 2002. године Ново Село је имало 33 становника[2].
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво Новог Села највише се бави пољопривредом (узгајањем лука, ражи оваса и др.) и сточарством (највише се чувају овце и козе, а у мањој мери и краве и свиње), а заступљено је и живинарство (кокошке и гуске) превасходно за домаће потребе. Своје производе сељани најчешће продају на пијаци у Гостивару, а неретко и у Кичеву. Део становништва је запослен у каменолому, који се налази у непосредној близини насеља, а има и дрвосеча.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Црква Светог Јована крститеља - саграђена у тридесетих година 20. века.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Селищев, Афанасий. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929, стр.26.
- ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 17. 4. 2013.