Пређи на садржај

ОШ „Скадарлија” Београд

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Основна школа „Скадарлија”
ОШ „Скадарлија” Београд
Типосновна школа
Основана1959. године
Ранији називиОШ „Ђуро Ђаковић”
ЛокацијаФранцуска 26, Стари град[1]
Београд
Држава Србија
ДиректорМирјана Слобода
Веб-сајтзванични веб-сајт

ОШ „Скадарлија” једна је од основних школа у Београду. Основана је 1959. године, а налази се у Француској улици 26, у општини Стари град.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Школа се налази у најужем центру града, излази на улицу Француску 26 и Скадарску 35.[2] У непосредној близини школе налази се Народни музеј, Педагошки музеј, Музеј Вука и Доситеја, Етнографски музеј, Народно позориште, Позориште „Бошко Буха”, Позориште „Душко Радовић”, Позориште на Теразијама, Битеф театар и многе друге институције и установе културе.[2][3] За реализацију васпитно-образовних задатака ђака школе користи се Трг републике, Калемегдан, Ботаничка башта Јевремовац, Београдски планетаријум и Скадарлија, боемска четврт по којој је школа добила име.[2]

Школски простор укључујући и двориште школе износи 4122 м2.[2] За школску 2008/2009. годину школска библиотека, зборница, канецларије, продужени боравак, трепзарија и кафе кухиња опремљени су новим намешајем. У оквори школе налази се 14 кабинета, фискултурна и свечана сала, трпезарија са кухињом, две галерије, Музеј дечјег ликовног стваралашта и три мања дворишта.[2] Школска химна зове се Душа града.[4]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Школа је основана 1959. године, а данашње име добила је почетком школске 1993/1994. године.[5] На почетку свог рада звала се ОШ „Ђуро Ђаковић”, по револуционару, организационом секретару Централног комитета КП Југославије, борцу радничке класе Југославије и жртви белог терора.[6] Први директор школе била је Јела Бојанић, а у првој генерацији ђака уписало се 150 ученика у 4 одељења. Остали ученици од другог до седмог разреда прешли су у ову из суседних школа.[5] Ученици осмог разреда на почетку рада ОШ „Скадарлија” нису преузети из других школа, због педагошких разлога, па се може рећи да је прва школска година 1959/60. била седморазредна.[5] Тадашњи број уписаних ученика био је 1267, а он се убрзо повећао на 1517 због проширења школског подручја.[5] Међутим, отварање нових школа у непосредном окружењу довело је до смањења броја ђака. У школској 1964/65. години уписано је 903 ученика, који су разврстани у 27 одељења.[5]

Године 2015. одрађена је реконструкција школског дворишта и спортског терена у школи.[7]

Број ученика и одељења по годинама
Школска година Број ученика Број одељења
1959/1960. 1267 35
1960/1961. 1517 41
1961/1962. 1507 32
1962/1963. 972 30
1963/1964. 959 29
1964/1965. 903 27
1994/1995. 757 28
1995/1996. 728 27
1996/1997. 684 26
1997/1998. 588 24
1998/1999. 560 23
1999/2000. 509 22
2000/2001. 466 21
2001/2002. 470 21
2002/2003. 462 20
2003/2004. 470 20
2004/2005. 462 20
2005/2006. 469 21
2006/2007. 458 21
2007/2008. 469 22
2008/2009. 473 22

Директори и познати ђаци

[уреди | уреди извор]

Директори

[уреди | уреди извор]
  • Јела Бојанић (1959—1963)
  • Љубица Поповић (1964—1973), в. д. 1972—1973
  • Драгутин Богосављевић (1973—1977), в. д. 1973—1974
  • Милорад Петровцић, в. д. 1977—1978
  • Драгиња Чупић (1978—1981)
  • Викторија Павловић, в. д. 1981—1982
  • Милорад Петровић (фебруар-септембар 1982.)
  • Викторија Павловић, в. д. 1982—1983
  • Слободан Тодоровић (1983—2001)
  • Анђелко Кунарац (од 2001 до септембра 2013.)
  • Мирјана Слобода (2013—данас)

Познати бивши ђаци

[уреди | уреди извор]
  • Адријана Павић (Аја Јунг), балерина
  • Александар Галић, кошаркаш
  • Александар Љубић, лекар специјалиста гинекологије, проф. Медицинског факултета
  • Александра Јоксимовић, заменица министра иностраних послова у Влади од 2000−2004.
  • Вукша Величковић, писац
  • Драган Малешевић Тапи, сликар
  • Игор Полуга, хокејаш
  • Ирена Ристић, позоришна редитељка
  • Катарина Ребрача, манекенка
  • Марија Митровић Јокић, спикер-водитељ
  • Матеја Маринковић, виолончелиста
  • Ненад Ненадовић, глумац
  • Никола Божовић, сликар
  • Огњен Радивојевић, музичар
  • Реља Лукић, виолиниста
  • Сандра Корошец, лекарка специјалиста кардиологије у Швајцарској
  • Саша Драгић, музички продуцент
  • Селена Трајковић, истраживачица у биомедицини
  • Симонида Кордић, новинарка
  • Слободан Хомен, политичар и адвокат
  • Стеван Бодрожа, редитељ
  • Урош Пипер, новинар
  • Чарна Манојловић, редитељка

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Osnovna škola Skadarlija, Beograd”. planplus.rs. Приступљено 16. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г д „ОШ „Скадарлија” - Простор”. osskadarlija.edu.rs. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020. 
  3. ^ Beograd — plan grada; M@gic M@p, 2006; ISBN 978-86-83501-53-3
  4. ^ „ОШ „Скадарлија” - Химна школе”. osskadarlija.edu.rs. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020. 
  5. ^ а б в г д „ОШ „Скадарлија” - Историјат”. osskadarlija.edu.rs. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 16. 8. 2020. 
  6. ^ „Ђуро Ђаковић”. kp.rs. Приступљено 16. 8. 2020. [мртва веза]
  7. ^ „Обнова школског дворишта ОШ „Скадарлија””. starigrad.org.rs. 20. 1. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ОШ_„Скадарлија”_Београд&oldid=28460086”