Обична траварка
Обична траварка | |
---|---|
Одрасли мужјак у Белгији | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Passeriformes |
Породица: | Muscicapidae |
Род: | Saxicola |
Врста: | S. rubetra
|
Биномно име | |
Saxicola rubetra | |
Синоними | |
|
Обична траварка (лат. Saxicola rubetra) врста је птице из породице муварица.
Ово је мала птица селица која живи у Европи и западној Азији, а зиму проводи у централној Африци.[3] Некада се сматрало да је део породице дроздова (лат. Turdidae), а сада је смештена у породицу муварица Старог света (лат. Muscicapidae).[4] Оба пола имају изражен суперцилијум, смеђе горње делове тела, бледо грло и груди, бледобеличаст трбух и црнкасти реп са белим спољним деловима репа, али у сезони размножавања мужјак има наранџасто грло и груди.[5]
Обична траварка је усамљена врста и преферира отворено травнато станиште са грубом вегетацијом и раштрканим малим грмљем. Време проводи на узвишеним местима спремна да се устреми на инсекте и остале мале бескичмењаке који чине њен главни део исхране.[6][7] Гнездо гради женка на земљи у грубој вегетацији, а у њега полаже четири до седам јаја. Инкубација траје око тринаест дана и након излегања оба родитеља хране младунце. Млади оперјавају већ након осамнаест дана од излегања, а родитељи настављају да их хране још две недеље.[3] Митарење се одвија крајем лета пре миграције на југ, па опет на зимским теренима у Африци пре миграције на север у пролеће. Обична траварка је уобичајена врста са широким распоном и Међународна унија за заштиту природе класификовала ју је као „најмању бригу”.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б BirdLife International (2012). „Saxicola rubetra”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012: e.T22710156A39778607. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22710156A39778607.en .
- ^ Bonhote, J. Lewis (1907). Birds of Britain. illustrated by H.E. Dresser. London: Adam and Charles Black. стр. 27/29. OCLC 1451688.
- ^ а б Urquhart, E. & Bowley, A. (2002). Stonechats. A Guide to the Genus Saxicola. London: Helm Identification Guides. стр. 61—89, Plate 1. ISBN 978-0-7136-6024-1.
- ^ Pan, Q.-W., Lei, F.-M., Yang, S.-J., Yin, Z.-H., Huang, Y., Tai, F.-D., & Kristin, A. (2006). PDF Phylogenetic analysis of some Turdinae birds based on mitochondrial cytochrome b gene sequences. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011) Acta Zoologica Sinica 52 (1): 87 – 98.
- ^ Witherby, H. F., ур. (1943). Handbook of British Birds, Volume 2: Warblers to Owls. H. F. and G. Witherby Ltd. стр. 169—173.
- ^ Border, J. A.; Henderson, I. G.; Redhead, J. W.; Hartley, I. R. (2017). „Habitat selection by breeding Whinchats Saxicola rubetra at territory and landscape scalesbirds” (PDF). Ibis. 159 (1): 139—151. doi:10.1111/ibi.12433.
- ^ Border, J. A., Henderson, I. G., Redhead, J. W. and Hartley, I. R. (2017). „Habitat selection by breeding Whinchats Saxicola rubetra at territory and landscape scales”. Ibis. 159: 139—151. doi:10.1111/ibi.12433.