Земља Војиновића
| Земља Војиновића и Алтомановића | |||
|---|---|---|---|
 Држава Војислава Војиновића и Николе Алтомановића | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Ужице | ||
| Друштво | |||
| Религија | православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | жупа | ||
| — Жупан | Војислав Војиновић | ||
| Никола Алтомановић Војиновић | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | средњи век | ||
| — Оснивање | 1355. | ||
| — Укидање | 1373. | ||
| Земље претходнице и наследнице Војиновића | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
| |||
.svg){kind=small}
| |||
| |||
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске | |||||||||
|
|||||||||
Земља Војиновића, у литератури позната и под називима Област Војиновића[1], Држава Војислава Војиновића[2] и Држава Николе Алтомановића[3], је била краткотрајна српска средњовековна држава настала распадом Српског царства у 14. веку.
Историја
[уреди | уреди извор]Овом државом владали су велики војвода Војислав Војиновић (око 1355 — 1363), а потом и његов братанац, жупан Никола Алтомановић Војиновић (1366 — 1373). Простирала се у западном делу некадашњег Српског царства, односно, захватала је просторе данашње западне Србије, северозападне Црне Горе, југоисточне Босне и Херцеговине и југоисточне Хрватске. Николу Алтомановића је 1373. године војно поразио савез околних владара, након чега су ови владари поделили његове земље.
Према свом геополитичком положају, Земља Војиновића је обухватала подручје кроз које су пролазили главни трговачки путеви, а на првом месту чувени Дубровачки пут, који је био жила куцавица средњовековне трговине.[4] У време жупана Николе Алтомановића, његова област је обухватала највећи део слива реке Дрине, која је за Николину државу имала исти кључни значај као и река Морава за суседну област Кнеза Лазара. По том основу, Лазарева држава се у историографији назива Моравском Србијом, док се Николина држава у истом смислу означава као Дринска Србија.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Samardžić 1982, стр. 25.
- ^ Ћук 1986, стр. 81.
- ^ Vukićević 1912, стр. 229.
- ^ Мишић 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
- Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
- Vukićević, Milenko M. (1912). Istorija srpskoga naroda u slici i reči. Nova štamparija Davidović. стр. 229—.
- Ћук, Ружа (1986). Serbia and Venice in the 13 th and the 14 th centry. Просвета. стр. 81—.
- Samardžić, Radovan (1982). Istorija srpskog naroda: Doba borbi za očuvanje i obnovu države 1371-1537. Srpska knjiiževna zadruga. стр. 25—.
- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
- Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
- Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge.