Олег Пенковски
Олег Пенковски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 23. април 1919. |
| Место рођења | Владикавказ, Руска СФСР |
| Датум смрти | 16. мај 1963. (44 год.) |
| Место смрти | Москва, СССР |
Олег Пенковски (23. април 1919, Владикавказ — 16. мај 1963, Москва) је био пуковник совјетске војне обавештајне службе педесетих и шездесетих година прошлог века. Предао је Западу значајне тајне. Сматрао се најзначајним шпијуном који је Запад икад имао у Совјетском Савезу.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Када је имао пет месеци отац му је погинуо као белоармејац у Руском грађанском рату. Док је радио као обавештајац у Турској педесетих година имао је проблема са надређенима. Вратио се у Москву. Када су открили да му је отац погинуо као белогардејац, није било могућности да га икад унапреде. Због тога је одлучио да постане шпијун. Пршао је америчким студентима, који су дошли 1960. у Москву и предао им пакет, који је однет у ЦИА.
Каријера шпијуна
[уреди | уреди извор]Током посете Лондону 1961. срео се са америчким и британским обавештајцима. Од тада је 18 месеци достављао огромну количину информација својим контактима. Његове информације су биле тако значајне да је председник САД Џон Кенеди био снабдевен помоћу њега информацијама да је совјетски нуклеарни арсенал много мањи него што су Американци пре тога мислили. Сазнали су да совјетски систем снабдевања горивом није потпуно оперативан и да систем навођења пројектила није потпуно функционалан.
КГБ је ухапсио Пенковског 22. октобра 1962, пре него што се Кенеди обраћао америчком народу поводом кубанске кризе. Због тога Кенеди током кризе није имао кључне информације које су могле смањити тензије. Није знао да Никита Хрушчов тражи начина да се изађе из кризе[1].
Судбина Пенковског
[уреди | уреди извор]Пенковски је суђен и осуђен на смрт на сућењу 1963. Једни кажу да је убијен метком у потиљак и кремиран. Владимир Разун са друге стране тврди да је жив кремиран и полако жив печен, а да су његови најближи пријатељи то морали гледати.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Fursenko, A. A.; Naftali, Timothy J. (2006). Khrushchev's Cold War: The Inside Story of an American Adversary. Norton. ISBN 978-0-393-05809-3.
- ^ Volkman, Ernest (1994). Spies: The Secret Agents Who Changed The Course Of History. Wiley. ISBN 978-0-471-02506-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Oleg Penkovsky, The Penkovsky Papers: The Russian Who Spied for the West, Doubleday, New York, 1966.
- Note: Penkovsky's purported diaries, smuggled out after his execution, it is commonly believed not to have been written by him, but to be an American creation in diary form yet still based on his interviews with American and British intelligence services. In truth, it has been recently divulged that the CIA actually wrote the book as a covert operation intended as a propaganda device.
- Jerrold L. Schecter and Peter S. Deriabin. The Spy Who Saved the World: How a Soviet Colonel Changed the Course of the Cold War, New York, Charles Scribner's Sons. 1992. ISBN 978-0-684-19068-6.
