Пређи на садржај

Олена Зеленска

С Википедије, слободне енциклопедије
Олена Зеленска
Олена Зеленска 2021. године
Датум рођења(1978-02-06)6. фебруар 1978.
Место рођењаКриви Рог, Совјетски Савез

Олена Володимиривна Зеленска (рођена Кијашко; укр. Олена Володимирівна Зеленська (Кіяшко); Криви Рог, 6. фебруар 1978) украјинска је сценаристкиња, која је и прва дама Украјине као супруга председника Владимира Зеленског.[1] У децембру 2019. године, Зеленска је уврштена на листу 100 најутицајнијих Украјинаца магазина Фокус, заузевши 30. место.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Олена Кијашко је рођена у Кривом Рогу 6. фебруара 1978. године.[3] Зеленска је студирала архитектуру на Грађевинском факултету Националног универзитета Криви Рог. Постала је писац за ТВ Квартал 95.[4]

Прва дама Украјине

[уреди | уреди извор]

Зеленска је 20. маја 2019. постала прва дама Украјине. Дана 18. новембра појавила се на насловној страни децембарског издања украјинског издања Vogue-а. У интервјуу за магазин говорила је о својој првој иницијативи - реформи исхране у украјинским школама.[5][6]

На иницијативу Олене Зеленске, реформа система школске исхране почела је новим школском јеловником који је развио шеф кухиње Јевген Клопотенко из CultFood-а. Реформа је сложен програм: од побољшања квалитета, исхране хране и безбедности хране до обезбеђивања ресурса школама. Ажурирани школски мени има 160 ставки: укључује и традиционална украјинска јела и популарна јела из различитих кухиња света.[7][8] Кабинет министара Украјине одобрио је нове стандарде за храну, који су ступили на снагу 1. септембра 2021. године.[9]

У децембру 2019. године, током говора на трећем Украјинском женском конгресу, Зеленска је иницирала приступање Украјине међународној иницијативи Г7 о родној равноправности, Бијариц партнерству[10] која је финализована у септембру 2020. године.[11] Зеленска је говорила на 4. и 5. украјинском женском конгресу,[12][13] платформи која окупља украјинске и међународне јавне личности, политичаре, владине званичнике, стручњаке и лидере јавног мњења за једнака права жена и мушкараца.

Володимир Зеленски је 13. јануара 2020. године укључио Олену у управни одбор Уметничког арсенала, на челу са министром културе Володимиром Бородијанским.[14]

У јуну 2020. године Олена Зеленска је покренула иницијативу за ширење украјинског језика у свету и увођење аудио водича на украјинском језику на најпознатијим местима, посебно - у највећим музејима на свету.[15] Као део иницијативе, 11 аудио водича на украјинском језику покренуто је 2020. године у музејима у Азербејџану,[16] Аустрији,[17][18] Италији,[19][20] Летонији, Турској,[21] и Црној Гори,[22] као и на две аутобуске линије Литваније. 2021. године, као део иницијативе Зеленске, покренути су аудио водичи на украјинском језику у музеју Маунт Вернон (дом Џорџа Вашингтона),[23][24] Музеју лепих уметности Сан Франциска у Калифорнији,[25] Версају,[26] Саграда Фамилији, замку Фредериксборг,[27] Хундертвасерхаусу, Галата кули,[28] и Музеју анатолских цивилизација.[28]

Олена Зеленска на Петом украјинском женском конгресу

Зеленска је у мају 2020. покренула једини упитник о стварању друштва без баријера[29] у партнерству са Министарством за дигиталну трансформацију и Министарством социјалне политике Украјине.[30] У децембру 2020. године Министарство дигиталне трансформације и Програм Уједињених нација за развој у Украјини саопштили су да ће направити каталог услуга за угрожене групе у оквиру иницијативе Зеленске „Без баријера“.[31][32]

Зеленска је покренула Кијевски самит првих дама и господе у августу 2021.[33] са темом „Мека моћ у новој стварности“.[34]

Након руске инвазије на Украјину 2022. године, Зеленска је описана као руска мета број два. Средином марта још је била у Украјини на непознатој локацији.[35] Током рата, њени напори су били фокусирани на хуманитарну помоћ, посебно на евакуацију деце са сметњама у развоју кроз Пољску и увоз инкубатора у болнице у ратним зонама.[36]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Зеленска и њен будући супруг били су школски другови, али се нису познавали. Зеленски је једном рекао да је познавао многе њене другове из разреда, али не и саму Кијашку. Упознали су се много касније - када је Кијашко студирала на Грађевинском факултету Националног универзитета Криви Рог.

Веза између пара се постепено развијала - забављали су се осам година пре него што су се венчали 6. септембра 2003. године. Дана 15. јула 2004. године родила им се ћерка Александра. Дана 21. јануара 2013, Зеленска је родила њиховог сина Кирила.[37]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Main facts about Ukraine's next first lady Olena Zelenska”. KyivPost. 24. 4. 2019. 
  2. ^ „100 самых влиятельных украинцев”. Focus. 23. 12. 2019. 
  3. ^ „СПІКЕРИ - Олена Зеленська - Перша леді України”. Ukrainian Women's Congress. Приступљено 1. 9. 2021. 
  4. ^ Prengel, Kate (22. 4. 2019). „Olena Zelenska, Volodymyr Zelensky's Wife: 5 Fast Facts”. 
  5. ^ Вікторія Коломієць (18. 11. 2019). „Перша леді вирішила зайнятися реформою харчування у школах”. Hromadske.TV. 
  6. ^ „Как обезопасить школьные столовые: Зеленская приглашает присоединиться к онлайн-обучению” (на језику: руски). Ukrinform. 20. 11. 2019. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 03. 05. 2022. 
  7. ^ „Презентовано План заходів з реформування системи шкільного харчування під патронатом Першої леді Олени Зеленської”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. .
  8. ^ Без цукру, солі та сосисок. Олена Зеленська та шеф-кухар Євген Клопотенко презентували оновлене шкільне меню. НВ. — 25. 5. 2021.
  9. ^ Як зміниться з вересня харчування в школах: розказують Олена Зеленська та Євген Клопотенко. 1+1  — 26. 5. 2021.
  10. ^ „Гендерна рівність: перша леді ініціює приєднання України до ініціативи G7 (фото, відео)”. Ukrainian Independent Information Agency. 10. 12. 2019. 
  11. ^ „Уряд підтримав ініціативу Олени Зеленської щодо приєднання України до «Партнерства Біарріц»”. Office of the President of Ukraine. 7. 5. 2020. 
  12. ^ „Олена Зеленська відкрила другий день четвертого Українського жіночого конгресу”. Офіс Президента України. 26. 11. 2020. 
  13. ^ „Olena Zelenska takes part in V Ukrainian Women's Congress”. Office of the President of Ukraine. 16. 9. 2021. 
  14. ^ „Зеленський ввів свою дружину до складу ради "Мистецького арсеналу"”. РБК-Украина (на језику: руски). Приступљено 13. 1. 2020. 
  15. ^ „В этом году за рубежом заработали 11 украиноязычных аудиогидов – супруга Президента” (на језику: руски). Укрінформ. 30. 12. 2020. Архивирано из оригинала 01. 09. 2021. г. Приступљено 03. 05. 2022. 
  16. ^ „У Баку запустили аудіогід українською мовою”. Gazeta.ua. 25. 8. 2020. 
  17. ^ Дар‘я Харченко (5. 6. 2020). „В одному з найбільших музеїв Австрії з’явився україномовний гід”. НВ. 
  18. ^ Костянтин Гончаров (16. 9. 2020). „Ще один австрійський музей "заговорив" українською мовою (відео)”. УНІАН. 
  19. ^ Катерина Денісова (27. 12. 2020). „У римському Колізеї з’явився аудіогід українською мовою”. НВ. 
  20. ^ Борис Ткачук (27. 12. 2020). „У римському Колізеї аудіогід тепер можна послухати й українською мовою”. hromadske.ua. 
  21. ^ Юлія Каранковська (17. 10. 2020). „Повторила образ: Олена Зеленська зустрілася з першою леді Туреччини”. ТСН. 
  22. ^ „В Морском музее Черногории появился аудиогид на украинском” (на језику: руски). Укрінформ. 2020-12-22. Архивирано из оригинала 01. 09. 2021. г. Приступљено 03. 05. 2022. 
  23. ^ „The presidential couple visited Mount Vernon where Olena Zelenska presented a Ukrainian-language audio guide”. President of Ukraine - Official website. 1. 9. 2021. Приступљено 2. 9. 2021. 
  24. ^ „Володимир і Олена Зеленські презентували українськомовний гід в Музеї Джорджа Вашингтона”. Ukrinform. 1. 9. 2021. 
  25. ^ „Olena Zelenska initiates signing of memorandum on creation of Ukrainian-language audio guides with Fine Arts Museums of San Francisco”. President of Ukraine - Official website. 3. 9. 2021. Приступљено 6. 9. 2021. 
  26. ^ „Спорт-шик. Олену Зеленську розкритикували за кросівки у Версалі”. NV. 19. 4. 2021. 
  27. ^ Uliana Kupnovytska (19. 5. 2021). „Леді Зе. Як Олена Зеленська справляється з обов'язками першої леді”. Focus. 
  28. ^ а б Ksyusha Savoskina (26. 6. 2021). „Перша леді країни. Чим займається дружина президента Олена Зеленська”. Hromadske. 
  29. ^ „Дружина Зеленського запросила українців до розмови”. Ukrayinska Pravda. 6. 5. 2020. 
  30. ^ Павло Калашник (6. 5. 2020). „Дружина Зеленського запросила українців на «велику розмову про безбар’єрність»”. hromadske.ua. 
  31. ^ „По инициативе Зеленской в «Дії» будет раздел для незащищенных групп населения” (на језику: руски). Укрінформ. 2. 12. 2020. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 03. 05. 2022. 
  32. ^ „За ініціативою Олени Зеленської на порталі «Дія» створять новий розділ з послугами для вразливих груп населення”. Офіс Президента України. 2. 12. 2020. 
  33. ^ „In Kyiv, the first ladies from different countries launched an international platform for solving humanitarian problems around the world”. Office of the President of Ukraine. 23. 8. 2021. 
  34. ^ „Kyiv Summit of First Ladies and Gentlemen starts”. Ukrinform. 23. 8. 2021. 
  35. ^ „Ukraine's first lady, decrying deaths of children amid Russia's invasion, pleads for international support”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 16. 3. 2022. 
  36. ^ Amanpour, Christiane; Lyons, Emmet (13. 4. 2022). „'The number one target is all of us'”. CNN. Приступљено 15. 4. 2022. 
  37. ^ „ru:Зеленский Владимир” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2. 1. 2019. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олена_Зеленска&oldid=27785290”