Операција Линколн
Операција Линколн је била програм ЦИА-е. У оквиру операције су путници у Совјетски Савез били информисани и обучавани а затим би по повратку у САД подносили извештај.[1]
Операција Линколн почела је касних 1950-их. У првој фази, ЦИА је обучавала научнике да спроводе шпијунажу у Совјетском Савезу. Имали су потешкоћа да регрутују корисне учеснике, посебно зато што су многи научници били забринути због потенцијалних последица „шпијунирања“ на њихове каријере.[2] Од 4.000 путника које су панализирали, ЦИА је одабрала учеснике који говоре матерњи језик, посебно оне са знањем у области технике и науке.[3] Седамдесет цивилних агената послато је у СССР 1959. да прикупљају информације о совјетској ракетној индустрији. Године 1960. послато је још 100 агената.[4] Ова прва фаза омогућила је ЦИА-и да мапира до тада непознату мрежу противавионских пројектила.[3]
У-2 криза 1960. утицао је на Совјетски Савез да уведе политику као што је ограничавање фотографисања туриста.[3] Као резултат тога, ЦИА је 1961. започела другу фазу операције Линколн, коју су дефинисали као „пријатељски разговор до тачке откривања нечег корисног“.[2] Под дирекцијом обаветашјног официра Елоиз Пејџ, научници су били охрабрени да прикупљају техничке податке током својих одмора у Совјетском Савезу. [5] Пејџ је инсистирала да научници не користе скривене камере или тајне белешке. ЦИА је спровела опсежне провере свих учесника како би потврдила да су погодни за операцију и како би се уверила да ниједан совјетски агент није био укључен. Један од учесника волонтера био је Џон Стајнбек, међутим Пејџ је желела да се операција у фокус стави научнике.[3]
„Туристи“ су током Операције Линколн пре путовања пролазили брифинге и контраобавештајну обуку. Сваки учесник је добио основне информације о совјетским научницима које би могли срести. Од 55 учесника који су интервјуисани 1960. године, 34 су вратили обавештајне податке о локацијама противваздушних ракета, рутама летова и техничким детаљима о ракетном наоружању.
Операција Линколн постала је један од најуспешнијих програма за прикупљање обавештајних података о Совјетима и совјетскох техници и технологији.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Operation Lincoln” (PDF)., CIA, 1963, (PDF).
- ^ а б Whitesides, G. (2019). Science and American Foreign Relations since World War II. Cambridge Studies in US Foreign Relations. Cambridge University Press. стр. 91—92. ISBN 978-1-108-42044-0. Приступљено 19. 4. 2023.
- ^ а б в г д Holt, Nathalia (2022). Wise gals: the spies who built the CIA and changed the future of espionage. G. P. Putnam. стр. 285—288. ISBN 978-0-593-32848-4.
- ^ Haslam, J. (2011). Russia's Cold War: From the October Revolution to the Fall of the Wall. Yale University Press. стр. 180. ISBN 978-0-300-15997-4. Приступљено 19. 4. 2023.
- ^ „The Women Who Helped to Build the CIA”. Wall Street Journal. 24. 9. 2022. ProQuest 2717362143.
