Операција Пламен 95
Пламен 95 | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата у БиХ | |||||||
Операција Пламен | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Војска Републике Српске |
Хрватска Херцег-Босна | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Ратко Младић Момир Талић | Ђуро Матузовић | ||||||
Јачина | |||||||
8.000[1] | 6.000[2] |
Операција Пламен 95 (познатија још и као Битка за Орашје) је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у мају 1995. године, у Босанској Посавини, чији је циљ био заузимање орашког џепа.
Увод
[уреди | уреди извор]Још од краја 1992. године, када је Војска Републике Српске у операцији Коридор овладала Босанском Посавином, орашки џеп, под контролом Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране, задавао је главобоље команди ВРС.[3] Због стратешког положаја Орашја, које се налази тик уз најузанији део брчанског коридора, претила је опасност да хрватска страна кроз само једну успешну операцију (пресецање коридора преко Орашја) оконча рат у своју корист; за разлику од 1992. године, ВРС је по потписивању Хрватско-муслиманског споразума у пролеће 1994. године изгубио стратешку иницијативу, што је значило да би концентрација снага ВРС неопходна за разбијање блокаде Босанске Посавине слична оној у операцији Коридор (20.000 - 40.000 бораца), била немогућа — ВРС би изгубио рат. У таквим околностима, ВРС се одлучује да отклони једини преостали хрватски мостобран на реци Сави. Уколико успешна, операција би ослободила пешадијске бригаде ВРС које су држале положаје према Орашју.[1] Успех би, такође, ојачао морал ВРС након пораза српских снага у Западној Славонији.[1]
Команда Првог крајишког корпуса и команда Главног штаба ВРС распоређују снаге одређене за операцију у две групе. Прва група је била снага предвиђена за удар на џеп. Чинили су је 1. батаљон војне полиције и 1. извиђачко-диверзантски одред Првог крајишког корпуса, 4. батаљон 43. приједорске бригаде, специјални одред „Вукови са Дрине“, један батаљон Прве оклопне бригаде, 4. одред СБ МУП РС (Бијељина), и делови Гарде Пантери; свеукупно око 2.000 бораца.[2] Другу групу су чиниле пешадијске бригаде које су и иначе држале овај део фронта — 11. дубичка, 1. челиначка, 2. крајишка и 2. посавска бригада; свеукупно око 6.000 бораца. Задатак ове групе је био да заштити бокове нападачке групе. Као ватрену подршку ВРС је ангажовао три корпусне артиљеријске групе, састављене из јединица Првог крајишког и Источнобосанског корпуса.
Снаге ХВО биле су организоване у три пешадијске бригаде (202, 106. и 201. домобранска пуковнија) и једну гардијску бригаду (4. гардијска бригада ХВО); уз то, ХВО је ангажовао и један одред специјалне полиције. Ватрену подршку су пружали артиљеријски и ракетни дивизиони ХВ на левој обали Саве. Свеукупно, ХВО је имао на располагању 6.000 војника.
Ток операције
[уреди | уреди извор]ВРС је операцију Пламен (у хрватским изворима ова операција се погрешно зове „Освета") започео 5. маја снажним артиљеријским нападом. Првог дана напад је био неуспешан и ВРС обавља додатне припреме у наредних пет дана.[2] 10. маја ВРС започиње офанзиву други пут, нападајући на више праваца. Овај пут, снаге ВРС пробијају одбрану ХВО на више места и 14-15. маја долазе надомак места Видовице, 4 km далеко од Орашја.[2] Наредног дана, међутим, ХВО снаге у противнападу заустављају напредовање ВРС. Команда ВРС до 10. јуна и дефинитивно обуставља операцију.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. Washington.
- Лазански, Мирослав: Истина о Српској. Књига-комерц: Београд, 2001.