Операција Хајка

Операција Хајка
	Део Другог светског рата у Југославији
Време	15. фебруар — 11. март 1944.
Место	Азања, Селевац, Космај, Рудник, Јадар, Поцерина
Исход	Победа четника
Сукобљене стране
Југословенска војска у отаџбини	Нацистичка Немачка; Краљевина Бугарска
Команданти и вође
Никола Калабић; Живан Лазовић; Војислав Туфегџић; Драгослав Рачић; Георгије Бојић	Максимилијан фон Вајкс; Марисав Петровић
Укључене јединице
Корпус Горске гарде; Смедеревски корпус; Церски корпус; Мачвански корпус	Дивизија Бранденбург; Српски добровољачки корпус; Руски заштитни корпус
Јачина
неколико хиљада	око 10.000
Жртве и губици
81 мртав официр и војник; преко 900 заробљених и талаца	најмање 30 мртвих љотићеваца; "немачки и бугарски губици нису познати"

Операција Хајка (нем. Operation Treibjagd) је била шифровани назив за немачко-бугарску војну операцију против Корпуса Горске гарде, Смедеревског корпуса, Церског корпуса и Мачванског корпуса Југословенске војске у Отаџбини, која је вођена од 15. фебруара до 11. марта 1944. године у току Другог светског рата.^[1]^[2]

Ангажоване снаге

Снаге Осовине

За ову операцију, немачка команда је ангажовала дивизију Бранденбург, Пети моторизовани СС полицијски пук, бугарске снаге, Руски заштитни корпус и Српски добровољачки корпус.

Четничке снаге

У време операције Хајда, Корпус Горске гарде је бројао око 1200 припадника, а исто толико заједно Церски и Мачвански корпус.

Офанзива

Операција је почела 15. фебруара 1944. године, опкољавањем и здруженим нападом на Смедеревски корпус у атарима смедеревских села Азања и Селевац. У овој борби је погинуло 25 четника, а немачке снаге су наставиле претрес околних села, где су ухапсила 123 четничка симпатизера и чланове њихових породица, те одвели у Бањички логор.

Два дана касније, 17. фебруара, отпочео је напад на Корпус горске гарде на простору Космаја и Рудника, док је 2. батаљон 2. пука Српског добровољачког корпуса под командом Марисава Петровића био распоређен на Јасеници. Неке процене говоре да су немачко-бугарске и љотићевске снаге било готово десет пута бројније од четника. Командант корпуса капетан Никола Калабић је одлучио да на том делу фронта пробије обруч, што је успешно и учињено, након чега је један део Горске гарде почео да гони Марисава Петровића према Маслошеву и Блазнаве. Корпус горске гарде по Калабићевом командом је потом продужио према Гружи.^[3]

У следећој фази операције, нападнута је Церско-мајевичка група корпуса под командом Драгослава Рачића. Српски добровољачки корпус је 11. марта напао четнике на простору Јадра и Поцерине. У овим борбама је рањен резервни капетан јеромонах Георгије Бојић Џиџа, старешина манастира Троноше и командант Јадарске четничке бригаде. Рачић је успео да организује успешну контраофанзиву на свом терену и разбије Српски добровољачки корпус, који је гонио до Љубовије.

Види још

Операције Вермахта против четника

Референце

^ http://www.znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: CETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945
^ „Operation Treibjagd”.
^ „Операција Хајка”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2021. г. Приступљено 18. 9. 2021.

[automatski_generisano1-1] ttp://www.znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: CETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945

[2] „Operation Treibjagd”.

[3] „Операција Хајка”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2021. г. Приступљено 18. 9. 2021.

[1]

[2]

[3]