Пређи на садржај

Опсада Никеје (1328—1331)

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Никеје
Део Византијско-османских ратова
Времеод 1328 до 1331
Место
Исход Одлучујућа Османска победа
Сукобљене стране
 Византијско царство  Османско царство
Команданти и вође
Византија Андроник III Палеолог
Византија Јован VI Кантакузин
Османско царство Орхан

Опсада Никеје (1328–1331) довела је до пада овог важног византијског града под Османску власт. Освајање Никеје је одиграо важну улогу у ширењу Османског емирата.

Након освајања Цариграда од Латина, Византинци покушавају да обнове контролу над грчким територијама. Због тога је највећи део војске био ангажован на Пелопонезу и у Анадолији. То је ослабило контролу над облашћу око Никеје. До 1326. године територија око града пада у руке Османа I. Године 1328. Орхан, Османов син, започиње опсаду града. Опсада се одужила јер су браниоци града пронашли начин да снабдевају град храном и водом кроз луку града. Андроник је 1329. године покушао да разбије опсаду, али је поражен код Пелеканона након чега се повлачи назад у Цариград. Град је освојен 1331. године.

Никеја је била у муслиманским рукама и раније. Турци су је контролисали све до 1097. године када крсташи Првог похода освајају град у корист цара Алексија. У време Латинског царства, Никеја је била центар грчке државе (Никејско царство). До пада 1331. године, овај град је представљао најзначајније византијско упориште у Малој Азији. Пад овог града омогућио је Турцима да лако освоје и остале територије у Малој Азији.

Литература

[уреди | уреди извор]