Град Книн

Град Книн
Град Книн;
	Зграда градског вијећа Книна
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Територија	Книнска крајина
Жупанија	Шибенско-книнска
Седиште	Книн
Становништво
— 2021.	11.633
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина	358,12 km2
	Град Книн на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Градоначелник	Марко Јелић (Независна листа) ()
Позивни број	+385 22
Регистарска ознака	ŠI
Веб-сајт	www.knin.hr

Град Книн је јединица локалне самоуправе са седиштем у Книну. Припада Шибенско-книнској жупанији у Хрватској. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Града Книна живело је 15.407 становника.^[1] Према подацима са последњег пописа 2021. године у граду је живело 11.633 становника.^[2]

Као административна јединица, Град Книн је настао поделом некадашње Општине Книн, која је постојала у административном систему југословенске федералне јединице Хрватске и Републике Српске Крајине, док је још раније, за време Краљевине Југославије постојао Срез Книн.

Географија

На западу град Книн се граничи са општином Ервеник, југу са општинама Промина и Бискупија, југоистоку са општином Кијево, истоку са Босном и Херцеговином и на северу са општином Грачац у Задарској жупанији. Конфигурација терена је разнолика. На западном делу територије преовлађују брдовити (300–500 м) и планински крајеви и висоравни (500–1.000 м), а на источном се налазе подручја високих планина (1.000–1.500 м) и планинских врлети (изнад 1.500 м). На овом подручју налази се планински масив Динара са највишим планински врхом у Хрватској — Динара или Сињал на 1.831 м надморске висине. Геолошки састав земљишта на книнском подручју чине кречњак, кречњачки доломити, доломити и ређе разне кластичне седиментне стене. Типови земљишта су смеђе и црвеница на кречњаку и доломиту мешане са камењарима, источније су дубоке црвенице и смеђе земљиште на кречњаку, док се око речних токова налази алувијално земљиште.^[3]

Клима на подручју града Книна је субмедитеранска, на прелазу између медитеранске и континентално-планинске климе. Просечна годишња температура ваздуха за 2013. годину је износила 13,6°C са хладним ветровитим зимама и врућим и сувим летима. Најнижа просечна температура ваздуха била је 4,8°C у фебруару, док је највиша била 24,5°C у августу. Просечна годишња количина падавина износи 110,65 мм/м² у 2013. години, најкишовитији месец био је новембар са 230,7 мм/м², а најсушнији јул са 26,3 мм/м². Град Книн има просечно 2.444 сунчаних сати годишње.^[4]

Насељена места

Град Книн обухвата 13 насељена места.

Историја

Као административна јединица, данашњи Град Книн има дугу предисторију, пошто је место Книн у прошлости било седиште разних управних јединица. За време аустроугарске власти, постојао је Котар Книн који је био у саставу Краљевине Далмације. За време Краљевине Југославије постојао Срез Книн, који је био у саставу Сплитске области (1922-1929), Приморске бановине (1929-1939) и Бановине Хрватске (1939-1941).^[5]

Када је у време ФНРЈ извршена реформа локалне самоуправе, Срез Книн је трансформисан у Општину Книн, која је постојала у административном систему југословенске федералне јединице Хрватске и Републике Српске Крајине. Потоњом поделом, стара Општина Книн раздељена је на данашњи Град Книн и пет нових општина (Бискупија, Ервеник, Кијево, Кистање и Цивљане).

Насељена места бивше Општине Книн

Становништво

Према попису становништва из 1991. године, на територији коју обухвата град Книн је живело 23.025 становника, од чега око 86% су били Срби. Током грађанског рата у Хрватској 1995. године, хрватска војска је протерала српско становништво са својих огњишта. Одлуком тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, у Книн и околна села се углавном насељавају Хрвати из Босне и Херцеговине, због чега је етничка структура драстично измењена.^[6]

Национални састав према попису из 1991.^[7]‍

Срби	19.679	85,5%
Хрвати	2.372	10,3%
Југословени	441	1,9%
остали и непознато	533	2,2%
Укупно: 23.025

На попису становништва 2011. године, град Книн је имао 15.407 становника.

Национални састав према попису из 2011.^[8]‍

Хрвати	11.612	75,4%
Срби	3.551	23,5%
остали и непознато	244	1%
Укупно: 15.407

На попису становништва 2021. године, град Книн је имао 11.633 становника.

Национални састав према попису из 2021.^[9]‍

Хрвати	8.936	76,82%
Срби	2.492	21,42%
остали и непознато	205	1,76%
Укупно: 11.633

Број становника на простору града Книна по пописима

Кретање броја становника^[10]
1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
17.048	18.662	20.164	20.872	21.854	23.025	15.190	15.407

Види још

Референце

^ „Град Книн: Насеља”. dzs.hr.
^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
^ Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 43.
^ Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 42.
^ Димић 2001.
^ „Повијест”. knin.hr.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ „Град Книн 2011.”. dzs.hr.
^ „Град Книн 2021.”. dzs.hr.
^ „Град Книн”. dzs.hr.

Литература

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.

Спољашње везе

[1] „Град Книн: Насеља”. dzs.hr.

[2] „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.

[3] Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 43.

[4] Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 42.

[FOOTNOTEДимић2001-5] Димић 2001.

[6] „Повијест”. knin.hr.

[7] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[8] „Град Книн 2011.”. dzs.hr.

[9] „Град Книн 2021.”. dzs.hr.

[10] „Град Книн”. dzs.hr.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

п р у Градови и општине Шибенско-книнске жупаније
Градови	Водице Дрниш Книн Скрадин Шибеник
Општине	Билице Бискупија Ервеник Кијево Кистање Муртер-Корнати Пировац Примоштен Промина Рогозница Ружић Тисно Трибуњ Унешић Цивљане