Пређи на садржај

Биовичино Село

Координате: 44° 03′ 21″ С; 15° 55′ 28″ И / 44.055931° С; 15.924306° И / 44.055931; 15.924306
С Википедије, слободне енциклопедије
Биовичино Село
Православна црква у Биовичином Селу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКистање
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.223
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 21″ С; 15° 55′ 28″ И / 44.055931° С; 15.924306° И / 44.055931; 15.924306
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина264 m
Биовичино Село на карти Хрватске
Биовичино Село
Биовичино Село
Биовичино Село на карти Хрватске
Биовичино Село на карти Шибенско-книнске жупаније
Биовичино Село
Биовичино Село
Биовичино Село на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22305 Кистање
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Биовичино Село је насељено мјесто у општини Кистање, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 223 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 129 становника.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се у централној Буковици, удаљено око 12 км сјеверно од Кистања. Село је подјељено на четири засеока: Доње Село, Брљуг, Горње Село и Поткрш.

Историја

[уреди | уреди извор]

На мјесту данашњег Биовичиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Назив села је добило по Кнезу Биовичи који је био владар области и Модриног Села и Колашца.

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Током Другог свјетског рата, становници села су већином били за партизански покрет. У овом селу је на Видовдан 1944. формирана 14. далматинска бригада НОВЈ.

Република Српска Крајина

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској, насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Биовичино Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

Током агресије на РСК августа 1995. године, хрватска војска заузела је Биовичино Село протеравајући већинско српско становништво.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 осталог. Према попису становништва из 2001. године, Биовичино Село је имало 186 становника.[3] Биовичино Село је према попису из 2011. године, имало 223 становника,[4] и било је углавном насељено Србима.

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 944 995 1.266 1.342
Југословени 112 8
Хрвати 3 3 3 3
остали и непознато 1 3 5 3
Укупно 948 1.113 1.282 1.348
Демографија[5]
Година Становника
1961. 1.348
1971. 1.282
1981. 1.113
1991. 948
2001. 186
2011. 223
Биовичино Село

У Биовичином Селу су до 1995. године живели родови:

Православци

Вујаковићи, славе Св. Ђурђа; Вукићи, славе Св. Ђурђа; Доброте, славе Св. Николу; Дрезге, славе Св. Јована; Ђурићи, славе Св. Јована; Каблари, славе Св. Луку; Корлати, славе Св. Николу; Љубовићи, славе Св. Ђурђа; Малбаше, славе Св. Николу; Масникосе, славе Св. Ђурђа; Медоши, славе Св. Ђурђа; Опачићи, славе Св. Луку; Остојићи, славе Св. Луку; Поповићи, славе Св. Јована; Скорићи, славе Св. Игњатију; Сладаковићи, славе Св. Јована; Тртице, славе Св. Јована; Ћукови, славе Св. Николу; Шеше, славе Св. Јована; Шоргићи, славе Св. Николу.

Религија

[уреди | уреди извор]

У Биовичином Селу се налази храм Српске православне цркве Св. Петра и Павла из 1524. године. Након заузимања Книна од стране хрватске војске, црква је претрпела знатна оштећења, као и вишевековно гробље које се налази у дворишту цркве.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr. 
  2. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  3. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 16. 4. 2013.
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]