Буковица (област)
Буковица је кршевит крај у сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. У рељефном погледу, ријеч је о кречњачкој заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).
Назив
[уреди | уреди извор]Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу букове шуме која је нестала у 17. веку када су Млечани посјекли буково дрво и од њега градили Венецију.
Клима
[уреди | уреди извор]На подручју Буковице осјећа се утицај континенталне и медитеранске климе. Зиме су хладне и с доста вјетрова, нарочито буре која траје и по неколико дана. Бура долази са сјевера и сјеверозапада, а испољава се снажним ударима. У току буре вријеме је ведро. За разлику од буре, југо углавном доноси пуно влаге и кишу. Понекад дува и суво југо који осуши земљу и штети усјевима. Снијег све рјеђе пада.
Топли дани и суше преовлађују у току љета. Температуре су високе али због мале влажности су издржљиве.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на сточарство, посебно овчарство, и у мањој мјери ратарство. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних Равних котара, у које се стално исељавало буковичко становништво.
И прије војне акције Олуја то је био привредно заостао и депопулацијски простор, што је процес који је рат само убрзао.
Насеља
[уреди | уреди извор]Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су: Билишане, Бјелина, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро Поље, Радучић, Пађене и Жегар.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бјелина Далматинска Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2016) (језик: српски), Приступљено 14. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje. Zagreb: Srpsko narodno vijeće.
- Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска књижевна задруга.
- Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.[мртва веза]
- Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Шарић, Борислав (1998). Буковица и Котари. Београд: Завичајни клуб ђеврсачког краја Сава Бјелановић.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Буковица
- Буковачке приче (језик: српски)
- Сјеверна Далмација 1968 Буковица
- Каменита Буковица ("Политика", 13. јул 1937)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
