Општина Модрича
Модрича | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Становништво | |
— 2017 2013 1996 | 23.955[1] 24.490[2] 25.464[3] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 319,8 km2 |
Остали подаци | |
Начелник општине | Јовица Радуловић [1] (СДС) |
Поштански број | 74480 |
Позивни број | 053 |
Веб-сајт | Општина Модрича |
Општина Модрича је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Модрича. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 25.720 лица.[4]
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Подручје општине Модрича чине насељена мјеста: Бабешница, Борово Поље, Ботајица, Врањак, Гаревац, Горње Кречане*, Добра Вода, Добриња, Доњи Скугрић*, Дуго Поље, Јасеница*, Кладари Горњи, Кладари Доњи, Копривна, Крчевљани, Кужњача, Милошевац, Модрича, Ријечани Горњи, Ријечани Доњи, Горњи Скугрић, Таревци, Толиса и Чардак.
Пријератна општина Модрича је у цјелини остала у саставу Републике Српске. Насељена мјеста Јакеш, Модрички Луг и Пећник припојена су новоствореној општини Вукосавље, а општини Модрича су припојена насељена мјеста Крчевљани и Толиса, те дијелови насељених мјеста: Горње Кречане, Јасеница и Доњи Скугрић која су прије рата припадала општини Градачац.
Мјесне заједнице
[уреди | уреди извор]На подручју општине Модрича постоји 24 мјесне заједнице: МЗ Бабешница, МЗ Борово Поље, МЗ Ботајица, МЗ Врањак, МЗ Врањак 1, МЗ Гаревац, МЗ Добриња, МЗ Дуго Поље, МЗ Кладари Горњи, МЗ Кладари Доњи, МЗ Копривна, МЗ Копривнска Требава, МЗ Крчевљани, МЗ Милошевац, МЗ Модрича I, МЗ Модрича II, МЗ Модрича III, МЗ Модрича IV, МЗ Модрича V, МЗ Ријечани, МЗ Скугрић, МЗ Таревци, МЗ Толиса, МЗ Чардак.
Култура
[уреди | уреди извор]У општини се налази манастир Дуга Њива.
Привреда
[уреди | уреди извор]Општина је сједиште Рафинерије уља Модрича.
Спорт
[уреди | уреди извор]Општина је сједиште фудбалских клубова Модрича Максима, Посавина, и Врањак.
Политичко уређење
[уреди | уреди извор]Општинска администрација
[уреди | уреди извор]Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Модричи. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Модрича је насеље Модрича, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Модрича је Јовица Радуловић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Модрича је приказан у табели.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Модрича је имала 35.613 становника, распоређених у 21 насељеном месту.
Састав становништва – општина Модрича | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[6] | 1991.[7] | 1981.[8] | 1971.[9] | 1961.[10] | |||
Укупно | 25 720 (100,0%) | 35 613 (100,0%) | 34 541 (100,0%) | 31 622 (100,0%) | 27 878 (100,0%) | ||
Срби | 20 227 (78,64%) | 12 534 (35,20%) | 13 012 (37,67%) | 13 457 (42,56%) | 14 172 (50,84%) | ||
Бошњаци | 3 101 (12,06%) | 10 375 (29,13%)1 | 8 578 (24,83%)1 | 8 356 (26,42%)1 | 5 092 (18,27%)1 | ||
Хрвати | 1 674 (6,509%) | 9 805 (27,53%) | 9 598 (27,79%) | 9 418 (29,78%) | 8 221 (29,49%) | ||
Неизјашњени | 170 (0,661%) | – | – | – | – | ||
Роми | 168 (0,653%) | – | 38 (0,110%) | 3 (0,009%) | 72 (0,258%) | ||
Непознато | 119 (0,463%) | – | – | – | – | ||
Муслимани | 65 (0,253%) | – | – | – | – | ||
Босанци | 65 (0,253%) | – | – | – | – | ||
Остали | 52 (0,202%) | 1 048 (2,943%) | 476 (1,378%) | 138 (0,436%) | 81 (0,291%) | ||
Југословени | 23 (0,089%) | 1 851 (5,198%) | 2 755 (7,976%) | 180 (0,569%) | 165 (0,592%) | ||
Православци | 21 (0,082%) | – | – | – | – | ||
Црногорци | 17 (0,066%) | – | 37 (0,107%) | 32 (0,101%) | 30 (0,108%) | ||
Словенци | 8 (0,031%) | – | 6 (0,017%) | 4 (0,013%) | 22 (0,079%) | ||
Украјинци | 5 (0,019%) | – | – | – | – | ||
Македонци | 3 (0,012%) | – | 7 (0,020%) | 10 (0,032%) | 18 (0,065%) | ||
Албанци | 2 (0,008%) | – | 29 (0,084%) | 16 (0,051%) | 2 (0,007%) | ||
Мађари | – | – | 5 (0,014%) | 8 (0,025%) | 3 (0,011%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Велибор Чолић, српски књижевник
- Милан Јелић, српски економиста, бивши председник Републике Српске
- Нада Топчагић, српска фолк певачица
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Процјенa броја становника 2017.”
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
- ^ „Процјена броја становника 1996.”
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2016.
- ^ „Модрича”. избори.ба. Приступљено 7. 11. 2024.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 76)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница општине Модрича (језик: српски)
- Рафинерија уља Модрича (језик: српски)
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf