Сибињ (Хрватска)
Сибињ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бродско-посавска |
Општина | Општина Сибињ (Хрватска) |
Становништво | |
— 2011. | 2.424 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 11′ 22″ С; 17° 54′ 29″ И / 45.18945218752556° С; 17.90818757599552° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 114 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35252 Сибињ |
Позивни број | +385 35 |
Регистарска ознака | SB |
Веб-сајт | www |
Сибињ насеље и седиште истоимене општине у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Славонски Брод. Побуна сељака у Сибињу 20. фебруара 1935. се десила под утицајем жупника из Подцркавља Михајла Праксића, који је сељаке из тог села повео у духовни рат. Велики број жртава ових сељака понео је на својој души овај клерикалац, чији је живот био испуњен неморалним и криминалним радњама. Раније је био кажњаван за фалсификовање новца, а од свог бискупа Акшамовића је протеран из жупе због неморалног живота и скандала.[1] Један од усташких злочинаца из села, Милан Павичић је хапсио Србе у доба НДХ, одводио их у логоре, батинао их је у Кобашу и Ориовцу. 1942. је служио као војник на Дрини и клао је и убијао Србе. По сопственом признању, сам је са једне хриди бацио 70 Срба у Дрину.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, општина Сибињ је имала 6.895 становника, од чега у самом Сибињу 2.424.[3]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Сибињ је имало 2.226 становника, следећег националног састава:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Новак 1986, стр. 422.
- ^ Зовак, Домагој (2017). Прилози за повијест Брода и околице, књ. 3., Документи Окружног народнога суда Славонски Брод о суђењу сураднику ОЗНЕ. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подруница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 281, 297.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, пола вијека клерикализма у Хрватској (репринт издање). Нова књига, Београд.