Општи избори у Републици Србији 2012.
Општи избори у Републици Србији 2012. су подразумевали истовремено одржавање парламентарних, локалних, покрајинских и председничких избора 6. маја 2012. године.[1] То су били тек други избори на свим нивоима у републици, после општих ванредних избора 1992. године, који су обухватали и изборе за савезни парламент бивше Савезне Републике Југославије.[2]
Позадина
[уреди | уреди извор]Општи избори у Србији су се одвијали у тренутку док се држава суочавала са озбиљним економским проблемима: стопа незапослености варирала је између 20 и 25%[3], док је земља била тешко погођена последицама Светске економске кризе.[4] На политичком плану, челници опозиције су, готово од формирања владе Мирка Цветковића инсистирали на неопходности одржавања ванредних парламентарних избора, али су на крају ипак расписани редовни избори.[5][6][7] У марту 2011. године, Цветковићев кабинет је делимично реконструисан, обједињавањем појединих министарстава и кадровском заменом.[8]
Расписивање и рокови
[уреди | уреди извор]Парламентарни, покрајински и локални избори
[уреди | уреди извор]Дана 13. марта 2012. године, председник Србије Борис Тадић је расписао парламентарне изборе.[9] Били су то девети избори за народне посланике од успостављања вишестраначког система, осми од када се избор посланика врши по пропорционалном Д`Онтовом систему, тек трећи редовни (одржано је шест ванредних парламентарних избора) и трећи од када је Србија поново постала суверена држава 2006. године.[10].
Истог дана, председница скупштине Србије, Славица Ђукић-Дејановић, расписала је локалне изборе у оним општинама и градовима где одборницима истиче мандат, као и у неким где не истиче[11]. Питање одржавање ових избора на територији Косова и Метохије је остало спорно.[тражи се извор] Покрајински избори одржани су само у Војводини, а председник покрајинске Скупштине, Шандор Егереши, расписао их је за исти дан.[12]
Председнички избори
[уреди | уреди извор]Неколико недеља, питање одржавања председничких избора било је неизвесно[13]. Ипак, после вишедневних спекулација, 4. априла 2012. године, председник Србије Борис Тадић, одлучио је да скрати сопствени мандат. Председница Народне скупштине примила је 5. априла његову оставку и донела одлуку да се први круг председничких избори такође одржи 6. маја, а евентуални други две недеље потом.[14], а до инаугурације победника избора, према уставу, обављала је председничке дужности.
Резултати
[уреди | уреди извор]Генерално речено, избори 2012. године су донели политичке промене у Србији на републичком нивоу, док су делови дотадашње владајуће коалиције задржали власт у Војводини и у појединим локалним заједницама.
- Кандидат Српске напредне странке, Томислав Николић, победио је у другом кругу председничких избора 20. маја, чиме је кандидат Демократске странке, Борис Тадић, који је претходно поднео оставку на место шефа државе, изгубио власт после 8 година.[15]
- У републичкој скупштини, највећи број гласова је освојила Српска напредна странка, праћена Демократском странком и коалицијом окупљеном око Социјалистичке партије Србије. Непуна два месеца касније, лидер СПС-а (дотадашњег коалиционог партнера ДС-а у претходној власти), Ивица Дачић формирао је свој кабинет, у коме је већину министара делегирала коалиција око Српске напредне странке, праћена коалицијом око СПС-а и Уједињених региона Србије (коалиције која је такође била део претходне власти, и чије језгро је на претходним изборима било на листи коалиције "За европску Србију").[16]
- У Војводини, коалиција око Демократске странке је остала на власти, подржана Савезом војвођанских Мађара и Лигом социјалдемократа Војводине.[17]
- У Београду, дотадашња коалиција, ДС-СПС (са коалиционим партнерима) без коалиције око ЛДП-а (која није прешла цензус), задржала је власт до септембра 2013. године, када је градоначелник Драган Ђилас опозван, пошто су одборници коалиције око СПС-а одлучили да напусте дотадашњу владајућу већину.[18] Касније је формирано привремено веће, које су чинили представници свих странака осим ДС-а, а оно је било на власти до окончања ванредних локалних избора, одржаних 16. марта 2014. године, када су се одржали и ванредни парламентарни избори на републичком нивоу.[19]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „РТС :: Србија пред председничким изборима” (на језику: српски). Xn--p1acc.xn--90a3ac. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Izbori 2012 - Drugi republički izbori (1992)”. B92. 13. 3. 2012. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Press Online :: Stopa nezaposlenosti u Srbiji povećana na 23,7 odsto” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 31. 01. 2012. г. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Светска економска криза трчи други круг | Економска политика”. Nspm.rs. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Pelević: Raspisati vanredne izbore”. Vesti.rs. 23. 6. 2003. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „СРС: Расписати ванредне изборе”. Frontal.rs. 23. 2. 2012. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „NS: Što pre raspisati vanredne parlamentarne izbore | Glas javnosti”. Glas-javnosti.rs. 17. 8. 2011. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Izglasana rekonstrukcija Vlade Srbije | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „РТС :: Расписани парламентарни избори” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ „РТС :: Српски избор(и) 1990–2008” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ „Blic Online | Raspisani parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori za 6. maj”. Blic.rs. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Press Online :: Pokrajinski izbori 6. maja” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ „Vučić: Vlast neće raspisati i predsedničke izbore (VIDEO) - VESTI - SMEDIA”. Smedia.rs. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ B92 - Izbori 2012 - Raspisani i predsednički izbori, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Tomislav Nikolić predsednik Srbije”. www.rts.rs.
- ^ „Srbija dobila Vladu”. www.rts.rs.
- ^ „Nova pokrajinska vlada Vojvodine”. Al Jazeera Balkans. 11. 7. 2012.
- ^ „Posle 5 sati rasprave smenjen Đilas”. B92.net.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 1. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2014.