Орашко Кале

Рударска тврђава
Опште информације
Место	Орашје
Општина	Јегуновце
Држава	Северна Македонија
Врста споменика	тврђава
Време настанка	18. век
Тип културног добра	тврђава
Власник	Северна Македонија

Орашко Кале је рударска тврђава са регионалним центаром у селу Орашје код Тетова.

Локалитет

Налази се на највишем делу дугог и тесног огранка планинског венца Шар-планине и спушта се све до Вардара. Јужни огранак завршава у Дервенској клисури и завршава се на северној страни. Тврђава је удаљена један километар од Вардара и три километра југоисточно од Орашја. Уздиже се 110 метара високо изнад реке.

Обе стране тврђаве, веома су стрме. Нагињу се дубоким браздама према Љуботинској реци и потоцима.

Источно од Градишта, на падинама, налазе се стари рудници гвожђа, сребра и садашњи рудник Радуша . Кроз дервенску клисуру води стари пут од Скопља према Градишту. Код Градишта, одваја се пут за Вратницу према северу, и води према Качанику, Косову и Призрену.

Налазиште

Археолог, Велимир Цветановски, виши кустос музеја у Тетову, радио је на ископавању овог раног средњевековног локалитета.

На овом локалитету, пронађени су докази о постојању града, површине од 9.600 квадратних метара. На њему се налазе куле, бедеми и резервоари, као и епископски простори у којима је сачувана ранохришћанска базилика.

На основу димензија и степена очувања, веома је слична Плашнику. Локалитет је дефинисан утврђено насеље Акропоља и предграђа које обухвата и пратеће објекте.

Објекат највећи процват доживео у касној антици између 4 и 6 века.

Постоје и археолошка ископавања која су спроведена у периоду од 1983. до 2010. године.

Најстарије ископине

Простор површине од 0,8 хектара, ојачан је зидовима и бројним кулама.

У средини је пронађен велики широки ходник на чијим су голим стенама, а са обе стране налазиле су се куће са неколико правоугаоних соба смештених у један или два реда. Куће су постављене у правилном облику са раним византијским карактеристикама. Претпоставља се да су касније обновљене и коришћене у средњем веку.

Средњовековни остаци

У касном средњем веку, у близини акропоља налазе се два предграђа у чијем се продужетку налази насеље. Са северне стране налазе се остаци средњовековне цркве.

Јужни део Акропоља је у потпуности изграђен и очуван и достиже висину од 9-11 метара. То даје утисак изузетне величине и атрактивности, која се убраја међу најбоље очуване тврђаве из средњег века.

На читавом подручју нађени су остаци средњовековне керамике, грчарије и тазни алати од гвожђа (ножеви, алати, шарке и шнале, копче, делови брава и ексери). Пронађена је и једна гвоздена мамуза која има специфичну форму, која указије да потиче из перода 9. и 10. века.

Монументално утврђење града Собрања показује да је град, након пада Византијског центра Лешока 1190. године, постао главни упориште у региону, захваљујући економском центру за рударство и металургију. Осим у тврђави и у оближним насељима и у целој области пронађени су бројни трагови обраде, жарења и топљење гвожђа, бакра и сребра.

Руднике су користиле Османлије извесно време, међу њима и тврђаву у Собрању. Најновије измене на тврђави потичу из впериода владавине Османлија.