Орестијевић

Орестијевићи су пореклом из села Братљева^[1], општина Ивањица.

Први записи из 1852. године помињу велику породицу Милуна и Гвозденије Орестијевић. Током друге половине 19. века, од дела тог и суседног села Комадине око Косовичког брда настало је село Косовица,^[2] па се претпоставља да сви Орестијевићи^[3] потичу одатле.

Орестијевићи славе Ђурђевдан.

Порекло презимена се може потражити у корену од грчког имена Орест, што у пренесеном значењу значи планинар, онај који савладава планине, горштак. По предању, дошли су са југа, највероватније од Ибарског Колашина. У Пећкој патријаршији (Црква Светих апостола) се налазе мошти Петозарних (Петочислених) великомученика: Авксентије, Мардарије, Евстратије, Евгеније и Орест, што наговештава да и ту можда постоји веза порекла презимена.

Извори

^ „Моравичани у првом потпуном попису после ослобођења од Турака“, Драгутин Драган М. Радивојевић,1993., Ивањица (село Братљево, страна 266)
^ „Споменици нашег краја: Крајпуташи“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2012), Неђељко Лековић, професор историје, Жуборења, бр. 127, ОШ „Милинко Кушић“, Ивањица (о крајпуташу Сима Орестијевића из села Косовице)
^ "ЗАНИМЉИВИ СРПСКИ ПРЕЗИМЕНИК", Српко Лештарић (на страни 7 у фусноти 18)

Овај чланак везан за презиме је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Моравичани у првом потпуном попису после ослобођења од Турака“, Драгутин Драган М. Радивојевић,1993., Ивањица (село Братљево, страна 266)

[2] „Споменици нашег краја: Крајпуташи“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2012), Неђељко Лековић, професор историје, Жуборења, бр. 127, ОШ „Милинко Кушић“, Ивањица (о крајпуташу Сима Орестијевића из села Косовице)

[3] "ЗАНИМЉИВИ СРПСКИ ПРЕЗИМЕНИК", Српко Лештарић (на страни 7 у фусноти 18)

[1]

[2]

[3]