Оролик
Оролик | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вуковарско-сремска |
Општина | Стари Јанковци |
Област | Срем |
Становништво | |
— 2011. | 512 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 54″ С; 18° 59′ 05″ И / 45.21497777738862° С; 18.98472753043399° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 89 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32243 Оролик |
Позивни број | +385 32 |
Регистарска ознака | VK |
Оролик је село у западном Срему, у саставу општине Стари Јанковци, Вуковарско-сремска жупанија, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Православна црква (дрвена) посвећена светим апостолима Петру и Павлу је саграђена 1748. године. 21. јуна 1762. ју је освештао владика Партеније. Нова зидана црква је на истом месту изграђена 1793. Католици су изградили своју цркву 1877., а до тада су спадали под жупу у Берку.[1] Године 1733. Оролик (Оролић) је имао 8, а 1734. године 12 српских кућа.[2] Године 1756. је бројао 20 кућа, 1766. 38, 1774. 58; 1791. 51 кућу са 329 становника. Године 1810. је имао већ 70 кућа, а 1808. 306 становника. У месту је 1847. године записано да живи 333 православна Срба. Двадесет година касније, 1867. ту их живи много више — 445 душа.[3]
Делови села познати као Шандор и Грабик су записани у издању САНУ, са позивом на 1736. годину. Атари Оролика познати 1736. године су били: Пактови, Живице, Крчевине, Јакошевци, Јауково, Дубраве, Градина, Сегет, Карашево, Ада, Извор Св. Јован Зелени, поток Савак и др.
Оролик је у ФНРЈ припадао општини Вуковар, а од 1965. године, када су успостављење административне границе па до успостављања нове територијалне организације у Хрватској, Оролик је припадао бившој општини Винковци. Од тада се број Срба као и укупан број становника у Оролику драстично смањује.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, Оролик је имао 512 становника.[4]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Оролик је имало 864 становника, следећег националног састава:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 168. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ Поповић, Д. (1950). Срби у Срему до 1736/37. Историја насеља и становништва. Београд: Српска академија наука.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 3. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.