Осет (будизам)
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
Осет или осећај (санскрит, пали: vedanā) је један од кључних појмова будистичке психологије. Може причињавати задовољство, бол и ни задовољство ни бол (неутралан).[1]
Ведана је голи утисак опажен као пријатан, непријатан (болан) или неутралан (равнодушан). Зато га не треба мешати са емоцијама.[2] Накнадне емотивне, моралне или духовне вредности повезане са осетом припадају менталним творевинама (sankara).
Обзиром да су осећаји пролазни и по својој природи подложни промени, Буда их је одредио као узрочнике патње које треба превазићи.[3] Он је говорио да је опасност код осећаја то што су нестални, а излаз је у напуштање жеље за њима.[4]
Настанак осета
[уреди | уреди извор]Као што спајањем и трљањем два дрвена штапа настају топлота и ватра, а њиховим раздвајањем престају, тако је и са осећајима: у зависности од одређеног чулног утиска настаје одговарајући осећај; престанком одређеног чулног утиска престаје и одговарајући осећај.[5]
— Буда
Осет настаје кад су присутна три услова: чуло, предмет и свест. Спој ова три фактора, у будистичкој психологији је ментални, а не физички процес.[2]
Баш као што небом дувају различити ветрови: са истока, запада, севера и југа, ветрови који носе прашину и без прашине, хладни и топли ветрови, благи и снажни ветрови; слично томе, настају у овом телу различите врсте осета: пријатни, непријатни и неутрални.[6]
— Буда
Осети од слика, звука, мириса и укуса су увек неутралани, а пријатно или непријатно опажање настаје накнадно. Телесни додир може узроковати пријатан и непријатан осећај. Мисаони контакт може изазвати задовољство, тугу или равнодушан осећај.[2]
Осет се може зауставити на нивоу огољене сензације. Тада нема вредновања осета емотивно или интелектуално.[2]
Настанак особе
[уреди | уреди извор]Осет, у будистичком смислу, јесте једна од пет гомила које чине оно што се назива "особом". Осет је једна од четири менталне гомиле; остале три су опажање, ментални склопови и свест.
Сам осет је условљен, и он условљава друге факторе. У ланцу условног настанка, ово је изражено кариком: "спој условљава осет" (phassa paccaya vedana). Уколико из тога уследе емоције, онда се прелази на следећу карику: "осет условљава жудњу" (vedana paccaya tanha).[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Rečnik | Srednji put
- ^ а б в г д Grupa govora o osećajima – Vedana samyuta
- ^ [„SN XVIII.5: Vedanā sutta | Srednji put[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г. Приступљено 19. 08. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) SN XVIII.5: Vedanā sutta | Srednji put]
- ^ Kratki govor o okeanu patnje
- ^ „Ukorenjenost u čulnom utisku”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ „Nebo (2)”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 20. 08. 2015.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |