Вађрајана

Вађрајана (санскрт: vajrayāna - "дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма^[1] који данас преовлађује у Монголији, Тибету, Ладаку, Непалу, Бутану и међу Тибетанцима који живе у Индији.

Основали су га средњовековни индијски махасидаси.^[2]^[3] Вађрајана се базирана на литератури познатој као будистичке тантре.^[4] Он обухвата праксе које користе мантре, даране, мудре, мандале и визуелизацију божанстава и Буда. Према списима из вађрајане, појам Vajrayāna се односи на једно од три возила или путеве до просветљења, а друга два су сравакајана (такође пежоративно позната као хинајана) и махајана (а.к.а парамитајана).

Најпознатији огранак вађрајане је тибетански будизам.

Назив

Неки сматрају да се назив “дијамантски пут” односи на “несаломиву” логику коју вађнајанисти користе да одбране своје учење.^[5] Према другој теорији, вађрајана будизам заговара изненадно пробуђење, слично удару муње или вађре, одакле му и назив.^[6] Елијаде сматра да је гром (вађра) уједно и симбол фалуса, што имплицира сексуални симболизам који прожима тантризам на више нивоа.^[5]

Вађрајана се више ослања на тантричку литературу него на традиционалне будистичке списе, па је због тога такође позната и под именом тантрајана, од глагола тантра који значи "ткати". Тантре су текстови настали у окриљу индијског махајана будизма, око 500. године, и састоје се од медитативних пракси чији је циљ да се свакодневна свест трасформише у "пробуђени ум".^[7]

Историја

Вађрајана будизам се појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развио се под утицајем утицајем популарног хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала. Тантрички будизам је у Индији завршио тако што постао изазов махајани у 7. веку, и на крају је потиснуо.^[5] Познато је неколико школа индуског тантричког будизма, од којих је најважнија вађрајана.

У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Махасидски покрет

Тантрички будизам се може пратити до група лутајућих јогија званих махасиде (велики мудраци).^[8] Према Рејнолдсу (2007), махасиди потичу из средњовековног периода на северу Индије (3–13 век) и користили су се методе које су се радикално разликовале од оних које су се користиле у будистичким манастирима, укључујући живот у шумама и пећинама и практиковање медитације у посмртним локацијам сличне онима која су практиковали подвижници Шива Капалика.^[9] Ови јогијски кругови окупљали су се на тантричким гозбама (ганачакра) често на светим локацијама (пита) и местима (ксетра) која су укључивала плес, певање, сексуалне обреде и употребу табу супстанци попут алкохола, урина, меса итд.^[10] Најмање две од махасида цитиране у будистичкој литератури упоредиве су са свецима Шива Нат (Горакшанат и Мацјендранат) који су практиковали Хата јогу.

Према Шуману, покрет зван Сахаја-сиди развио се у 8. веку у Бенгалу.^[11] Он је био доминиран дугокосим, лутајући махасидима који су отворено оспоравали и исмевали будистички естаблишмент.^[12] Махасиди су следили сидије, магијске моћи попут лета и екстрасензорне перцепције, као и духовно ослобођење.^[13]

Учење

Петоструки низови

Суштину вађрајане представљају симболичка употреба замишљених божанских облика (мандала), који у исто време представљају пет састојака људске личности, пет тачака у простору (центар и четири угла), пет зала (незнање, мржњу, жудњу, злобу и завист) и пет мудрости (чисти апсолут, налик огледалу, ону која разликује, без установљених разлика и активну), које обично представља петорица буда прозваних Илуминатор, Непоколебљив, Рођен као драгуљ, Безгранична Светлост и Непогрешив Успех.^[14]

Петоструки низови, који персонификују људску личност и бескрајни свемир с једне, и изопаченост појавне егзистенције и чистоту будаства с друге стране, представљају главне претпоставке око којих се развија свака тантричка пракса.^[14]

Сексуални симболизам

Тантристи верују да се досезање будаства, поред осталих начина, може постићи и путем сексуалног сједињења.^[5] Стога, тантризам често садржи и „скривена значења“, од којих неки може укључивати и сексуални смисао. Елијаде тумачи да је "сваки текст увек отворен за најмање још једно читање". Ha пример, bodhicitta значи „мисао буђења" али на сексуалном нивоу је тајно име за сперму, a prajna је мудрост, али и партнер (конкретни или имагинарни) у ритуалном сексуалном чину.^[5]

Види још

Извори

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 11. ISBN 86-331-2112-3.
^ Dowman, Keith (1985). Masters of Mahamudra: Songs and Histories of the Eighty-four Buddhist Siddhas. SUNY Series in Buddhist Studies. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-88706-160-5.
^ Dudjom Rinpoche (2002). The Nyingma School of Tibetan Buddhism: Its Fundamentals and History. Translated and edited by Gyurme Dorje with Matthew Kapstein (2nd изд.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 0-86171-087-8.
^ Macmillan Publishing 2004, стр. 875-876.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Елијаде 1996, стр. 40–59.
^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 90–93. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000
^ Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015.
^ Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.
^ Schumann 1974, стр. 163.
^ Kitagawa 2002, стр. 80.
^ Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html
^ ^а ^б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Литература

Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8.
Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Akira, Hirakawa (1993), Groner, Paul, ур., History of Indian Buddhism, Translated by Paul Groner, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Banerjee, S. C. (1977). Tantra in Bengal: A Study in Its Origin, Development and Influence. Manohar. ISBN 978-81-85425-63-4.
Buswell, Robert E. (2004). Encyclopedia of Buddhism. Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-865910-7.
Datta, Amaresh (2006). The Encyclopaedia Of Indian Literature (Volume One (A To Devo), Volume 1. Sahitya Akademi publications. ISBN 978-81-260-1803-1.
Harding, Sarah (1996), Creation and Completion - Essential Points of Tantric Meditation, Boston: Wisdom Publications
Hawkins, Bradley K. (1999). Buddhism. Routledge. ISBN 978-0-415-21162-8.
Hua, Hsuan; Chih, Heng; Hsien, Heng; Rounds, David; Epstein, Ron; et al. (2003). The Shurangama Sutra - Sutra Text and Supplements with Commentary by the Venerable Master Hsuan Hua. Burlingame, California: Buddhist Text Translation Society. ISBN 978-0-88139-949-3. Архивирано из оригинала 29. 5. 2009. г.
Kitagawa, Joseph Mitsuo (2002). The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture. Routledge. ISBN 978-0-7007-1762-0.
Macmillan Publishing (2004), Macmillan Encyclopedia of Buddhism, Macmillan Publishing
Mishra, Baba; Dandasena, P.K. (2011), Settlement and urbanization in ancient Orissa
Patrul Rinpoche (1994). Brown, Kerry; Sharma, Sima, ур. The Words of My Perfect Teacher (Tibetan title: kunzang lama'i shelung). Translated by the Padmakara Translation Group. With a foreword by the Dalai Lama. San Francisco, California, USA: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-0-06-066449-7.
Ray, Reginald A (2001), Secret of the Vajra World: The Tantric Buddhism of Tibet, Boston: Shambhala Publications
Schumann, Hans Wolfgang (1974), Buddhism: an outline of its teachings and schools, Theosophical Pub. House
Snelling, John (1987), The Buddhist handbook. A Complete Guide to Buddhist Teaching and Practice, London: Century Paperbacks
Wardner, A.K. (1999), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought: A complete introduction to the Indian tradition. Routledge. ISBN 978-0-203-18593-3.
Chözang, Rongzom (2008). Establishing Appearances as Divine. Köppl, Heidi I. (trans). Snow Lion. стр. 95–108. ISBN 9781559392884.
Kongtrul, Jamgon; Thrangu Rinpoche; Harding, Sarah (2002). Creation and Completion: Essential Points of Tantric Meditation. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-312-7.
Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (1998). Buddhist Ethics. The Treasury of Knowledge (book 5). Ithaca: Snow Lion. стр. 215—306. ISBN 978-1-55939-191-7.
Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2004). Systems of Buddhist Tantra:The Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 6 part 4). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559392105.
Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2008). The Elements of Tantric Practice:A General Exposition of the Process of Meditation in the Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 8 part 3). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559393058.
Kongtrul, Jamgon; Harding, Sarah (2007). Esoteric Instructions: A Detailed Presentation of the Process of Meditation in Vajrayana. The Treasury of Knowledge (book 8 part 4). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-284-6.
Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (2010). Journey and Goal: An Analysis of the Spiritual Paths and Levels to be Traversed and the Consummate Fruition state. The Treasury of Knowledge (books 9 & 10). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. стр. 159–251, 333–451. ISBN 978-1-55939-360-7.
Tantric Ethics: An Explanation of the Precepts for Buddhist Vajrayana Practice by Tson-Kha-Pa. ISBN 978-0-86171-290-8.
Ngari Panchen, Dudjom Rinpoche (1996). Perfect Conduct: Ascertaining the Three Vows. ISBN 978-0-86171-083-6.
Āryadeva's Lamp that Integrates the Practices (Caryāmelāpakapradīpa): The Gradual Path of Vajrayāna Buddhism according to the Esoteric Community Noble Tradition, ed. and trans by Christian K. Wedemeyer (New York: AIBS/Columbia University Press). 2007. ISBN 978-0-9753734-5-3.
S. C. Banerji, Tantra in Bengal: A Study of Its Origin, Development and Influence, Manohar. (2nd ed. 1992). 1977. ISBN 9788185425634.
Arnold, Edward A. on behalf of Namgyal Monastery Institute of Buddhist Studies, fore. by Robert A. F. Thurman. As Long As Space Endures: Essays on the Kalacakra Tantra in Honor of H.H. the Dalai Lama, Snow Lion Publications, 2009.
Snellgrove, David L.: Indo-Tibetan Buddhism. Indian Buddhists and Their Tibetan Successors. London: Serindia, 1987.
Egyed, Alice (1984). The Eighty-four Siddhas: A Tibetan Blockprint from Mongolia. Akadémiai Kiadó. ISBN 9630538350.
Gray, David B. (2007). The Cakrasamvara Tantra (The Discourse of Sri Heruka): A Study and Annotated Translation. Treasury of the Buddhist Sciences. Columbia University Press. ISBN 978-0975373460.
Hāṇḍā, Omacanda (1994). Buddhist Art & Antiquities of Himachal Pradesh, Upto 8th Century A.D. Indus Publishing. ISBN 9788185182995.
Reynolds, John Myrdhin (n.d). „The Mahasiddha Tradition In Tibet”. Vajranatha.com. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 2015-03-21.
Simmer-Brown, Judith (2002). Dakini's Warm Breath: The Feminine Principle in Tibetan Buddhism. Boston, Massachusetts: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-920-4.
Snellgrove, David (2010). The Hevajra Tantra: A Critical Study. Orchid. ISBN 978-9745241282.
von Schroeder, Ulrich (2006). Empowered Masters: Tibetan Wall Paintings of Mahasiddhas at Gyantse. Chicago: Serindia Publications. ISBN 978-1932476248.
Zhang, Zhenji, ур. (1986) [1963]. Six yogas of Naropa & teachings on Mahamudra. Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 0937938335. OCLC 13457033.

Спољашње везе

[британика_2-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 11. ISBN 86-331-2112-3.

[2] Dowman, Keith (1985). Masters of Mahamudra: Songs and Histories of the Eighty-four Buddhist Siddhas. SUNY Series in Buddhist Studies. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-88706-160-5.

[3] Dudjom Rinpoche (2002). The Nyingma School of Tibetan Buddhism: Its Fundamentals and History. Translated and edited by Gyurme Dorje with Matthew Kapstein (2nd изд.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 0-86171-087-8.

[FOOTNOTEMacmillan_Publishing2004875-876-4] Macmillan Publishing 2004, стр. 875-876.

[FOOTNOTEЕлијаде199640–59-5] а ^б ^в ^г ^д Елијаде 1996, стр. 40–59.

[Kembridž-80-84-6] Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

[Kembridž-90-93-7] Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 90–93. ISBN 978-86-7473-281-6.

[8] Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000

[MTT-9] Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015.

[10] Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.

[FOOTNOTESchumann1974163-11] Schumann 1974, стр. 163.

[FOOTNOTEKitagawa200280-12] Kitagawa 2002, стр. 80.

[13] Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html

[automatski_generisano1-14] а ^б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка 2 3
Остале	Енциклопедија Британика