Оскар Иванишевић
| Оскар Иванишевић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Оскар Иванишевић | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 5. август 1895. | ||||||||||||||
| Место рођења | Буенос Ајрес, Аргентина | ||||||||||||||
| Датум смрти | 5. јун 1976. (80 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Буенос Ајрес, Аргентина | ||||||||||||||
| Држављанство | Аргентина | ||||||||||||||
| Религија | католик | ||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Буенос Ајресу | ||||||||||||||
| Професија | лекар политичар | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Јустицијалистичка партија | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Оскар Иванишевић (шп. Oscar Ivanissevich; Буенос Ајрес, 5. август 1895 — Буенос Ајрес, 5. јун 1976) је био аргентински политичар, лекар, професор Универзитета у Буенос Ајресу и фудбалер.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Оскар Иванишевић је рођен 1895. године у Буенос Ајресу, иначе је пореклом из Црне Горе.[1] Био је професор на Универзитету у Буенос Ајресу и Националном аутономном универзитету Максика,[2] као и председник Аргентинске академије за хирургију.[3] У периоду од 1946. до 1949. године је ректор (ревизор) Универзитета у Буенос Ајресу.[4] Објавио је радове Hidatidosis ósea и Tratamiento de los quistes hidatídicos del pulmón.
Иванишевић је био амбасадор Аргентине у САД од 1946. до 1948. године,[5] а затим у два наврата министар културе и образовања, од 1948. до 1950. године у влади Хуана Перона, и од 1974. до 1975. у влади Изабеле Перон.[6] Један је од аутора песме Marcha Peronista, химне перонистичког покрета[7] и аутор је песме Canto al trabajo.[8]
Имао је троје деце, Марију, Гиљерма и Елену, коју је добио у браку са Маријом Естер Лопез Кабаниљас.[2]
Фудбалска каријера
[уреди | уреди извор]Почео је да тренира фудбал на колеџу Краљ Едвард, играо је на позицији одбрамбеног играча. Неколико година касније уписује Буеносајреску енглеску средњу школу, која ће касније формирати фудбалски клуб Алумни, један од најбољих клубова тога времена у Аргентини. После је прешао у Кимберли, који се такмичио у другој лиги, да би касније постао члан Естудијантеса из Буенос Ајреса, чији ће постати капитен. Каријеру је завршио 1917. године како би се посветио хирургији.[9] Наступао је за репрезентацију Аргентине, и једини је бивши репрезентативац који је касније постао државни министар.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Поново са Црногорцима у Хенерал Мадаријаги montenegrina.net
- ^ а б в Revista del Cecad calameo.com (на шпанском)
- ^ Ex-presidentes Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2012) academiadecirugia.org.ar (на шпанском)
- ^ Historia Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2019) uba.ar (на шпанском)
- ^ Dos siglos de historia 1810-2010 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2016) state.gov (на шпанском)
- ^ VIII Jornadas de Sociología de la UNLP Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2016) unlp.edu.ar (на шпанском)
- ^ Cumple 50 años la marcha peronista Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2016) lanacion.com.ar (на шпанском)
- ^ Contenido del CD III Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2016) lamarchaperonista.com.ar (на шпанском)
- ^ Cilmi & Micko 2003, стр. 95.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cilmi, Horacio; Micko, Carlos José (2003). Club Atlético Estudiantes. Más de un siglo de vida y de milagros. Palabra Gráfica y Editora S.A.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Mensaje de su Excelencia el señor Ministro de Cultura y Educacion doctor Oscar Ivanissevich (на шпанском)
- Los muchachos peronistas (por Oscar Ivanissevich) (на шпанском)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
