Острво љубави
 | |
| Уметник | Надежда Петровић |
|---|---|
| Година | 1907/1908. |
| Место | Народни музеј Србије |
Острво љубави је симболистичка слика српске сликарке Надежде Петровић. Настала је почетком XX века, око 1907. или 1908. године, и припада њеној фази инспирисаној импресионизмом. Снажне, густо наношење боје и динамични потези четкицом одражавају Надеждин темперамент, као и снажни лични и експресивност. На слици је приказано идилично природно окружење, које симболизује интимност и романтику, али истовремено и осећај изолованости. Надеждин стил на овој слици изражава снажну духовну везу између природе и људских емоција. У ониричком призору пејзажа на слици, сликарка представља мушкарца и жену као симболе вечитих принципа, мушког и женског, на којима почива свет. Женска фигура приказана је у заводљивој пози, док мушки акт израња из воде, која симболизује праизвор живота. Овај контраст између мушког и женског принципа наглашава њихову међусобну зависност, и сугерише идеју стварања и рађања као суштинске одлике живота. У горњем десном углу слике приказано је гробље као подсетник на смрт и нестајање, чиме се успостављају два супротстављена, али нераздвојна концепта живота.[1]
Острво љубави се данас чува у Народном музеју у Београду на основу сарадње са Галеријом Матице српске.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Brajović, Saša; Borozan, Igor (2016). „Minhenske pouke i simbolizam u delu Nadežde Petrović” НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН НАДЕЖДИ ПЕТРОВИЋ (1873–1915) (PDF). Музеј Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду: 15—17. ISBN 978-86-87073-90-6.
- ^ „Информатор о раду Народног музеја у Београду” (PDF). стр. 27. Приступљено 8. март 2025.
