Остругаста гуска
| Остругаста гуска | |
|---|---|
| |
| Plectropterus gambensis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | Plectropterinae
|
| Род: | Plectropterus Stephens, 1824
|
| Врста: | P. gambensis
|
| Биномно име | |
| Plectropterus gambensis (Linnaeus, 1766)
| |
| Подврсте | |
| |
Остругаста гуска (лат. Plectropterus gambensis) је једина врста у роду Plectropterus и потпородици Plectropterinae. Насељава мочваре Подсахарске Африке.
Опис
[уреди | уреди извор]
Одрасле јединке достижу дужину од 75–115 cm и масу од 4-6,8 kg, при чему су мужјаци приметно крупнији од женки.[2][3][4] Распон крила им је 150–200 cm.[5] Према једном извору маса мужјака је око 6 kg, а маса женки 4,7 kg.[6] Ипак, маса 11 остругастих гусака које су прстеноване у Јужној Африци се кретала у распону 2,4-5,4 kg.[7]
Перје им је углавном црно, али на лицу, трбуху и врховима крила је бело. Кљун је црвене боје. Перје подврсте Plectropterus gambensis gambensis на велокој површини на стомаку и боковима је бело, али код мање подврсте Plectropterus gambensis niger, која се јавља јужно од реке Замбези, постоји само мала површина прекривена белим перјем на стомаку,[5][6] Због чега посматрана из даљине подврста Plectropterus gambensis niger изгледа као да је потпуно црна.[6]
Мужјак се разликује од женке не само по величини него и по томе што му је на челу и око очију кожа гола (без перја) и црвене боје, а на челу има и израслину црвене боје.[6] Остругаста гуска је тиха врста и ретко се оглашава, а мужјаци се чешће оглашавају него женке.[6]
Због чињенице да се храни отровним бубама из породице Meloidae, месо остругасте гуске је често отровно, због присуства отрова кантаридина, који у количини од 10 mg може да буде смртоносан за човека.[8]
Станиште
[уреди | уреди извор]Остругаста гуска обично насељава отворене априлаке око језера, река, мочвара и речних делти. Најчешће се може пронаћи око река и језера у унутрашњости континента, док слана језера и висоравни углавном избегава, иако насељава и области на надморској висини од 3.000 m у источној Африци. Није присутна у безводним областима.
Понашање
[уреди | уреди извор]Остругасте гуске су друштвене птице које се обично окупљају у мањим јатим од око 50 птица. Претежно се храни биљном храном, травом и семењем трава, воденим биљем, плодовима и другом храном биљног порекла, али повремено се храни и малим рибама и инсектима.[9]
На северу, сезона парења траје од Августа до Децембра, у источној Африци од јануара до јуна, а у јужној Африци од августа до маја. У току сезоне парења остругасте гуске су агресивне према другим птицама. Гнезда су им обично скривена у вегетацији у близини воде, али као гнезда су коришћене и рупе у дрвећу, шупљине у стенама, напуштена гнезда других врста птица, чак и врхови термитњака. По правилу гнезда им се налазе у мирним областима на обалама река и мочвара.[6][9]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Главна претња по опстанак остругасте гуске је развој и уништавање мочварних станишта и криволов. Почетком 1977. избројано је 10.000 јединки у западној Африци од Сенегала до Чада, већина их је забележена у басену реке Нигер.[6] Остругаста гуска је обухваћена Споразумом о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2016). „Plectropterus gambensis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature.
- ^ „Spur-winged Goose - Plectropterus gambensis : WAZA : World Association of Zoos and Aquariums”. WAZA. Архивирано из оригинала 30. 3. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2011.
- ^ Garst, Warren & Genevieve (Genny) (9. 2. 2010). „Spur-winged goose sitting in water”. Garst Wildlife Photographic Collection. Colorado State University. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2011.
- ^ „Plectropterus gambensis- Spur-winged goose (Species)”. Wildpro. Архивирано из оригинала 05. 06. 2018. г. Приступљено 11. 02. 2017.
- ^ а б Ogilvie & Young (2004). Wildfowl of the World.
- ^ а б в г д ђ е Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). "Waterfowl: an Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World." pp. 160–161
- ^ John B. Dunning Jr. (Editor) (2008). CRC Handbook of Avian Body Masses, 2nd Edition.
- ^ „guinnessworldrecords.com”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.
- ^ а б del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). "Handbook of the Birds of the World."
Литература
[уреди | уреди извор]- Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Waterfowl: an Identification Guide to the Ducks, Geese, and Swans of the World. Boston: Houghton Mifflin. стр. 160-161. ISBN 978-0-395-46727-5.
- John B. Dunning Jr., ур. (2008). CRC Handbook of Avian Body Masses, 2nd Edition. CRC Press. ISBN 978-1-4200-6444-5.
- Ogilvie; Young (2004). Wildfowl of the World. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84330-328-2.
- del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). Handbook of the Birds of the World. 3. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
