Пређи на садржај

Охридски пролог

С Википедије, слободне енциклопедије

Охридски пролог је једно од најзначајних дела владике Николаја Велимировића.

У њему су описани библијски догађаји за сваки дан у години, описана житија многобројних светаца, догађаји из живота Богородице и Христа.

У Охридском прологу читалац може наћи нову поуку (расуђивање) и побожно размишљање (созерцање) за сваки нови дан.

Понегде се књига може наћи и са поднасловом: Охридски пролог, Житија Светих, песме, поуке, тумачења Светог писма.

Охридски пролог је настао године 1928. године, за време службе владике Николаја у Охриду, где је обављао функцију епископа охридског.

Реч пролог значи увод, односно предговор.

Прво издање књиге је штампано исте 1928. године у тиражу од 1.200 примерака у Нишу, у штампарији „Цар Константин“. Једна од књига из оригиналног издања чува се у Цркви Светог Пантелејмона у Нишу.[1]

До данас је Охридски пролог штампан у преко милион примерака, преведен је на многе светске језике, укључујући руски, енглески, немачки, словачки[2] и друге.

Најновије издање штампано 2008. године има преко 1100 страна у боји.[3]

Постоје онлајн верзије Охридског пролога, као и верзије у виду обичних програма за личне рачунаре.

Пример стране

[уреди | уреди извор]

Ради илустрације стила којим је писан Охридски пролог, ево како изгледа садржај странице за 7. јул по старом календару (20. јул по новом):

  • Житије великомуч. Недеље
  • Житије Преп. Томе Малеина
  • Житије Преп. муч. Епиктета и Астиона
  • песма Јединица света Недељица
  • Расуђивање
  • Созерцање
  • Беседа о словесном млеку

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]