Сведок
Сведок или очевидац је лице које је било на месту неког догађаја, и јасно видело и чуло шта се десило на том месту. Обично очевице ако је у питању неко тешко кривично дело позивају пред суд, како би посведочили шта се заиста десило на том месту.[1][2][3]
Типови
[уреди | уреди извор]Вештак или експертни сведок је онај који наводно има специјализовано знање релевантно за питање од интереса, чије знање наводно помаже да се добију други докази,[1] укључујући друга сведочења, документарне доказе или физичке доказе (нпр, отисак прста). Вештак може, али и не мора, бити и перципиентни свједок, као код лекара, или може, али не мора, лечити жртву несреће или злочина.
Крунски сведок је онај који инкриминише бивше саучеснике у злочину који након тога добија од стране суда нижу казну, имунитет или/и заштиту себе или/и своје породице. Након што суду доставе своје сведочење, често улазе у програм заштите сведока.[2]
Тајни сведок или анонимни сведок је онај чији идентитет суд чува у тајности.[3]
Поузданост
[уреди | уреди извор]Иако се често претпоставља да су искази очевидаца поузданији од посредних доказа, студије су показале да је индивидуално, одвојено сведочење сведока често мањкаво.[4] Погрешна идентификација сведока може бити резултат фактора као што су погрешно запажање и памћење, или пристрасност, или може укључивати свесно лажно сведочење сведока. Ако је више људи сведочило злочину, могуће је тражити заједничке тачке у њиховом сведочењу, за које је већа вероватноћа да ће представљати догађаје онако како су се десили, иако су разлике очекиване и саме по себи не указују на непоштење. Идентификација сведока ће помоћи истражитељима да стекну представу о томе како изгледа осумњичени за злочин, али сећање сведока укључује погрешне или обмањујуће елементе.[5]
Једна студија је укључивала експеримент у којем су субјекти деловали као поротници у кривичном предмету. Поротници су чули опис пљачке-убиства, аргумент оптужбе, а потом и аргумент одбране. Неки поротници су чули само посредне доказе; други су чули од службеника који је тврдио да идентификује оптуженог. У првом случају, 18% процената прогласило је оптуженог кривим, али је у другом случају 72% прогласило оптуженог кривим (Лофтус 1988).[6]
Полицијска постројавања у којима очевидац издваја осумњиченог из групе људи у полицијској станици често су грубо сугестивна и дају лажан утисак да се сведок сетио осумњиченог. У другој студији, студенти су гледали монтирани злочин. Сат времена касније прегледали су фотографије. Недељу дана касније од њих је затражено да изаберу осумњиченог из реда људи. 8% постројених људи погрешно је идентификовано као криминалци. 20% невиних људи чије су фотографије биле укључене грешком је идентификовано.[7]
Једна друга студија је разматрала 65 случајева „погрешних кривичних осуда невиних људи“. У 45% случајева криве су грешке очевидаца.[8]
Проучавање сећања сведока доминирало је у области истраге. Као што Хаф и Ратнер[9] примећују, појединачно најважнији фактор који доприноси погрешној осуди је погрешна идентификација сведока.[10]
Кредибилитет
[уреди | уреди извор]Веродостојан сведок је особа која делује као сведок, укључујући и сведочење на суду, чије се сведочење доживљава као истинито и уверљиво.[11][12] Други сведоци се могу сматрати мање веродостојним или немају кредибилитет.[13] Процена кредибилитета се врши за сваког сведока и на њу не утиче број сведока који сведоче.[14] На кредибилитет сведока утиче неколико фактора. Генерално, сведоци се доживљавају као веродостојнији када се перципирају као тачнији и мање сугестивни.[15][16]
У обичајном праву, термин би се могао користити у вези са давањем сведочења, или за сведочење докумената.[17] У савременом енглеском праву, веродостојан сведок је онај који „не говори из друге руке“.[18] У шкотском закону, веродостојан сведок је онај „чији се кредибилитет препоручује председавајућем судији... чија је поузданост” добра.[18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Discovery”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2014-11-07. Приступљено 2020-10-22.
- ^ а б „Good practices for the protection of witnesses in criminal proceedings involving organized crime” (PDF). United Nations. 2008. стр. 19. Приступљено 21. 10. 2020.
- ^ а б „Witness protection and anonymity | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „APA PsycNet”. psycnet.apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-05.
- ^ Ebbesen, Ebbe B.; Rienick, Cynthia B. (1998). „Retention interval and eyewitness memory for events and personal identifying attributes.”. Journal of Applied Psychology. 83 (5): 745—762. PMID 9806014. doi:10.1037/0021-9010.83.5.745.
- ^ Loftus, Belinda; Coppock, Christopher (1988). „Bridging the Gulf”. Circa (38): 25—28. ISSN 0263-9475. JSTOR 25557277. doi:10.2307/25557277.
- ^ „University of Nebraska Center for Great Plains Studies”. Plains Anthropologist. 22 (75): 50. фебруар 1977. ISSN 0032-0447. doi:10.1080/2052546.1977.11908818.
- ^ Convicting the Innocent: Sixty-Five Actual Errors of Criminal Justice by Borchard, pg 367
- ^ „NCJRS Abstract - National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-16.
- ^ Huff, C. Ronald; Rattner, Arye; Sagarin, Edward; MacNamara, Donal E. J. (5. 9. 2016). „Guilty Until Proved Innocent: Wrongful Conviction and Public Policy”. Crime & Delinquency. 32 (4): 518—544. S2CID 145281693. doi:10.1177/0011128786032004007.
- ^ Dowd, Rebecca; Hunter, Jill; Liddell, Belinda; McAdam, Jane; Nickerson, Angela; Bryant, Richard (11. 7. 2018). „Filling Gaps and Verifying Facts: Assumptions and Credibility Assessment in the Australian Refugee Review Tribunal”. International Journal of Refugee Law. 30 (1): 71—103. doi:10.1093/ijrl/eey017.
- ^ Hill, Gerald N. (2002). The people's law dictionary : taking the mystery out of legal language. New York, NY: MJF Books. ISBN 9781567315530.
- ^ Tenney, Elizabeth R.; MacCoun, Robert J.; Spellman, Barbara A.; Hastie, Reid (јануар 2007). „Calibration Trumps Confidence as a Basis for Witness Credibility”. Psychological Science. 18 (1): 46—50. PMID 17362377. S2CID 10464801. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01847.x.
- ^ Lehman, Jeffrey; Phelps, Shirelle (2005). West's Encyclopedia of American Law. Detroit: Thomson/Gale. стр. 407. ISBN 9780787663773.
- ^ Newcombe, Peter A.; Bransgrove, Jennifer (јул 2007). „Perceptions of witness credibility: Variations across age”. Journal of Applied Developmental Psychology. 28 (4): 318—331. doi:10.1016/j.appdev.2007.04.003.
- ^ Leippe, Michael R.; Manion, Andrew P.; Romanczyk, Ann (август 1992). „Eyewitness persuasion: How and how well do fact finders judge the accuracy of adults' and children's memory reports?”. Journal of Personality and Social Psychology. 63 (2): 181—197. doi:10.1037/0022-3514.63.2.181.
- ^ Wong, Anna (2020). „Looks Can Be Deceiving: The Irrelevance of Demeanour in Witness Assessments”. Criminal Law Quarterly. 68.
- ^ а б Words and phrases legally defined, Vol. 1 (3rd изд.). London: Butterworths. 1988. стр. 373-374. ISBN 9780406080431.
Литература
[уреди | уреди извор]- Garraghan, Gilbert J. (1946). A Guide to Historical Method. New York: Fordham University Press. ISBN 978-0-8371-7132-6.
- Louis R. Gottschalk. (1950). Understanding History: A Primer of Historical Method. ISBN 978-0-394-30215-7.. New York: Alfred A. Knopf.
- Johnson, M. K. (2001). False Memories, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5254–5259).
- Lakatos, I. (1970). Falsification and the methodology of scientific research programmes. In: Lakatos, I. & Musgrave, A. E. (eds.), Criticism and the Growth of Knowledge. Cambridge, UK: Cambridge University Press: 59-89.
- Loftus, Elizabeth F (1996). Eyewitness Testimony. Revised edition.. Cambridge, MA: Harward University Press. (Original edition: 1979).
- Read, J. D. (2001). Eyewitness Memory: Psychological Aspects. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5217–5221).
- Roediger III, H. L. (2001). Reconstructive Memory, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. 12844-12849.
- Ross D F, Read J D, Toglia M P (1994). Adult Eyewitness Testimony: Current Trends and Developments. New York: Cambridge University Press..
- Shepherd J W, Ellis H D, Davies G M (1982). Identification Evidence: A Psychological Evaluation.. Aberdeen University Press, Aberdeen, UK
- Thompson C P, Herrmann D, Read J D, Bruce D, Payne D G, Toglia, M P (1998). Eyewitness Memory: Theoretical and Applied Perspective. Mahwah, NJ: Erlbaum.
- „informer”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster. Приступљено 6. 6. 2016. „2: one that informs against another; specifically : one who makes a practice especially for a financial reward of informing against others for violations of penal laws”
- „Special Report”. oig.justice.gov. Приступљено 2021-01-28. „According to the Confidential Informant Guidelines, a confidential informant or "CI" is "any individual who provides useful and credible information to a Justice Law Enforcement Agency (JLEA) regarding felonious criminal activities and from whom the JLEA expects or intends to obtain additional useful and credible information regarding such activities in the future."”
- Allen, Bill Van (2011). Criminal investigation : in search of the truth (2nd изд.). Toronto: Pearson Canada. стр. 217. ISBN 978-0-13-800011-0.
- „A Conversation with Death Row Prisoner Stanley Tookie Williams from his San Quentin Cell”. Democracy Now!. 30. 11. 2005. Архивирано из оригинала 15. 11. 2007. г.
- Mills, Steve; Possley, Maurice (9. 12. 2004). „Man executed on disproved forensics”. Chicago Tribune. Приступљено 1. 9. 2009.
- „UNITED STATES OF AMERICA, Plaintiff-Appellee, v. CLAYTON FOUNTAIN, THOMAS E. SILVERSTEIN, and RANDY K. GOMETZ, Defendants-Appellants”. Project Posner. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 28. 5. 2007.
- James, Joy, ур. (2007). Warfare in the American Homeland: Policing and Prison in a Penal Democracy. Durham, NC: Duke University Press. стр. 96–99. ISBN 978-0-8223-3923-6.
- Berman, Thomas; Sher, Lauren (26. 5. 2010). „Etan Patz Case Reopened 31 Years Later”. ABC News. Приступљено 16. 7. 2011.
- Stutzman, Rene (27. 12. 2011). „Wrong convictions spur Florida to rethink using jail informants”. Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 15. 05. 2017. г. Приступљено 22. 04. 2023.
- Orwant, Jon (2003). Games, Diversions & Perl Culture: Best of the Perl Journal. O'Reilly Media. ISBN 9781449397784.
- Greer, Steven C. (1995). Supergrasses: a study in anti-terrorist law enforcement in Northern Ireland. ISBN 9780198257660.
- Chicano intravenous drug users: The collection and interpretation of data from hidden Populations by R Ramos. 1990
- Prison patter: a dictionary of prison words and slang by A Devlin. 1996
- "Some ethical dilemmas in the handling of police informers" by C Dunnighan, C Norris – Public Money & Management, 1998
- Nicaso, Antonio; Danesi, Marcel (2013). Made Men: Mafia Culture and the Power of Symbols, Rituals, and Myth (1st изд.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 86. ISBN 978-1-4422-2227-4. LCCN 2013006239. OCLC 1030395983.
- Rossi, Federica (април 2021). Treiber, Kyle, ур. „The failed amnesty of the 'years of lead' in Italy: Continuity and transformations between (de)politicization and punitiveness”. European Journal of Criminology. Los Angeles and London: SAGE Publications on behalf of the European Society of Criminology. ISSN 1741-2609. doi:10.1177/14773708211008441
. - Drake, Richard (2021) [1989]. „The Blast Furnace of Terrorism: 1979–1980”. The Revolutionary Mystique and Terrorism in Contemporary Italy (2nd изд.). Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 220. ISBN 9780253057143. LCCN 2020050360.
- Sullivan, Colleen (2011). „Dozier, James Lee (1931– )”. Ур.: Martin, Gus. The SAGE Encyclopedia of Terrorism (2nd изд.). Los Angeles and London: SAGE Publications. стр. 162—163. ISBN 9781412980166. LCCN 2011009896.
- "Speaker and Structure in Donne's Satyre" by NM Bradbury. Studies in English Literature, 1500–1900, 1985.
- "Role of the Rat in the Prison" by HA Wilmer. Fed. Probation, 1965
- "Sociology of Confinement: Assimilation and the Prison 'Rat'" by EH Johnson. The Journal of Criminal Law, Criminology, and Police Science. 1961
- "Reflections on the role of statutory immunity in the criminal justice system" by WJ Bauer – Journal of Criminal Law. & Criminology, 1976
- Natapoff, Alexandra (2009). „The Role of Rap and Hip Hop”. Snitching: Criminal Informants and the Erosion of American Justice. New York and London: New York University Press. стр. 135—138. ISBN 9780814758588.
