Пређи на садржај

Оља Савичевић Иванчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Оља Савичевић Иванчевић
Лични подаци
Датум рођења(1974-09-16)16. септембар 1974. (50 год.)
Место рођењаСплит, СФР Југославија

Оља Савичевић Иванчевић (Сплит, 16. септембра 1974) је хрватска је књижевница и драматург.[1] Добитница је Велике награде Македонског књижевног фестивала Another Story (2018), награде Т-Портала за најбољи роман (2011) и награде „Мали Марулић” за позориште (2013, 2014). [2]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Оља Савичевић рођена је 16. септембра 1974. у Сплиту, Југославија. Дипломирала је лингвистику и књижевну критику на Свеучилишту у Задру.[3] Потом је радила као слободни писац за Интернет публикације и као наставница.[4]

Савичевић је књижевну каријеру започела поезијом, објавивши збирку Бити ће страшно када ја порастем 1988. Уследила су Вјечна дјеца (1993) и Женско писмо (1999). Збирка кратких прича, Насмијати пса, изашла је 2006. године. Њен први роман, Адио каубоју, објављен је 2010.[4] Његов превод на неколико језика примљен је са признањем. [5] [6] Још један роман, Пјевач у ноћи, изашао је 2016. године.

Оља Савичевић је добила награду "Ранко Маринковић" за најбољу кратку причу у 2007. години [3] Адио каубоју освојио је награду Т-Портал за хрватски роман године 2011.[4]

Оља Савичевић је такође написала и адаптирала драме за децу. Њена драматизација Чудновате згоде Шегрта Хлапића освојила је награду "Мали Марулић" 2013.[7]

Савичевић је 2017. године потписала Декларацију о заједничком језику Хрвата, Срба, Бошњака и Црногораца.[8]

Књиге су јој преведене на једанаест страних језика (немачки, енглески, шпански, италијански, бугарски, холандски, шведски, македонски, словеначки, мађарски и француски).[9]

Према причама Оље Савичевић снимљена су три кратка филма (Седам неодговорених позива, Балавица, Трешње) и нацртан је стрип (Данијел Жежељ: Љето), а роман Адио каубоју адаптиран је и постављен као позоришна представа у режији Ивице Буљана.[9]

Дела

[уреди | уреди извор]

Романи

[уреди | уреди извор]
  • Адио каубоју (2010)
  • Пјевач у ноћи (2016)

Поезија

[уреди | уреди извор]
  • Бит ће страшно када ја порастем (1988)
  • Вјечна дјеца (1993)
  • Женско писмо (1999)
  • Puzzlerojc (2007)
  • Кућна правила (2007)
  • Мамасафари и остале ствари (2012)
  • Дивље и твоје (2020)

Кратке приче

[уреди | уреди извор]
  • Насмијати пса (2006)
  • Насмијати пса и седам нових прича (2020)

Сликовнице

[уреди | уреди извор]
  • Шпорки Шпиро и Непослушна Тонка (2017)
  • Сами на циломе свиту (2020)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Eileen Battersby (5. 4. 2015). „Farewell Cowboy, by Olja Savičević: a beautiful, subversively appealing novel”. The Irish Times. Приступљено 13. 10. 2018. 
  2. ^ M.P. (14. 9. 2015). „Priče Olje Savičević Ivančević dostupne na internetu”. Tportal (на језику: хрватски). Приступљено 13. 10. 2018. 
  3. ^ а б „Olja Savičević”. Literature Across Frontiers. Приступљено 13. 10. 2018. 
  4. ^ а б в „Olja Savičević Ivančević”. Sandorf. Приступљено 13. 10. 2018. 
  5. ^ Kapka Kassabova (9. 5. 2015). „Farewell, Cowboy by Olja Savičević review – coming of age in small-town Croatia”. The Guardian. Приступљено 13. 10. 2018. 
  6. ^ Cristina Battocletti (13. 11. 2017). „Giusta distanza mai”. Il Sole 24 Ore (на језику: италијански). Приступљено 13. 10. 2018. 
  7. ^ „Olji Savičević Ivančević nagrada Mali Marulić” (на језику: хрватски). Croatian Writers' Society. 2013. Приступљено 13. 10. 2018. 
  8. ^ Derk, Denis (28. 3. 2017). „Donosi se Deklaracija o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca” [A Declaration on the Common Language of Croats, Serbs, Bosniaks and Montenegrins is About to Appear] (на језику: Serbo-Croatian). Zagreb: Večernji list. стр. 6—7. ISSN 0350-5006. Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 5. 6. 2019. 
  9. ^ а б „Biografija”. oljasavicevic. Приступљено 19. 4. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оља_Савичевић_Иванчевић&oldid=28818766”