Оџак (Посавски кантон)
Оџак | |
|---|---|
 центар Оџака | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Посавски кантон |
| Општина | Оџак |
| Становништво | |
| — 2013. |  8.259 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 00′ 39″ С; 18° 19′ 35″ И / 45.01075° С; 18.32638° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Оџак Оџак на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76290 |
| Позивни број | 031 |
| Веб-сајт | www |
Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Оџаку је пописано 8.259 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капиталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.
У току Другог светског рата Оџак је био познато усташко упориште. Ово место остало је упамћено као последње ослобођено место у Југославији, маја 1945. године. Борба за ослобођење Оџака, вођена је од 16. априла до 25. маја 1945. године. Група усташа пружала је фанатичан отпор најпре јединицама 25. српске, а потом јединицама 27. источнобосанске дивизије Југословенске армије у околини Оџака све до 28. маја.[2]
На подручју Оџака је, током ратних дејстава у БиХ, од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкараца, 326 жена и 104 дјетета.[3] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.[3] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.[4] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Оџак | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[5] | 1991. | 1981.[6] | 1971.[7] | ||||
| Укупно | 8 259 (100,0%) | 9 386 (100,0%) | 7 634 (100,0%) | 6 064 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 6 185 (74,89%) | 6 205 (66,11%)1 | 5 347 (70,04%)1 | 4 760 (78,50%)1 | |||
| Хрвати | 1 682 (20,37%) | 1 404 (14,96%) | 950 (12,44%) | 751 (12,38%) | |||
| Босанци | 93 (1,126%) | – | – | – | |||
| Срби | 81 (0,981%) | 599 (6,382%) | 470 (6,157%) | 372 (6,135%) | |||
| Неизјашњени | 76 (0,920%) | – | – | – | |||
| Албанци | 48 (0,581%) | – | 14 (0,183%) | 27 (0,445%) | |||
| Непознато | 31 (0,375%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 26 (0,315%) | – | – | – | |||
| Остали | 18 (0,218%) | 359 (3,825%) | 85 (1,113%) | 48 (0,792%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 9 (0,109%) | – | – | – | |||
| Роми | 8 (0,097%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 1 (0,012%) | – | 15 (0,196%) | 11 (0,181%) | |||
| Словенци | 1 (0,012%) | – | 5 (0,065%) | 2 (0,033%) | |||
| Југословени | – | 819 (8,726%) | 740 (9,693%) | 81 (1,336%) | |||
| Мађари | – | – | 5 (0,065%) | 10 (0,165%) | |||
| Македонци | – | – | 3 (0,039%) | 2 (0,033%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Демографска слика општине Оџак се промијенила усљед етничког чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата. Села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ Проф. др Душан Шћепановић (26. 5. 2015). „Последња битка у Европи — операција Посавина”. Политика. Приступљено 26. 5. 2015.
- ^ а б в „Обиљежавање 20 година од страдања оџачких Срба”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.
- ^ „20 година од формирања логора за Србе у Оџаку”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Оџак на Викимедијиној остави
