Павел Нахимов
| Павел Нахимов | |
|---|---|
 Павел Нахимов | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Па́вел Степа́нович Нахи́мов |
| Датум рођења | 5. јул 1802. |
| Место рођења | Городок, Смоленска губернија,  |
| Датум смрти | 12. јул 1855. (53 год.) |
| Место смрти | Севастопољ, |
| Образовање | Sea Cadet Corps |
| Војна каријера | |
| Служба | 1818—1855. |
| Војска | ратна морнарица |
| Чин | адмирал |
| Учешће у ратовима | Битка код Наварина Блокада Дарданела Битка код Синопе Опсада Севастопоља |
| Одликовања | Орден Белог орла Орден Светог Владимира |
Павел Степанович Нахимов (рус. Па́вел Степа́нович Нахи́мов; Городок, 5. јул 1802. — Севастопољ, 12. јул 1855) био је један од најпознатијих адмирала империјалне Русије у њеној морнаричкој историји. Добитник је више националних и иностраних признања за војне заслуге.
Биографија
[уреди | уреди извор]Павел Нахимов родио се 5. јула 1802. године у селу Городок у тадашњој Смоленској губернији Руске Империје, у племићкој породици. Године 1815. уписује морнаричку академију у Санкт Петербургу, а прву пловидбу на отвореном мору на ратном броду имао је већ 1817. на фрегати Феникс у водама Балтичког мора.[1] У почетку своје морнаричке каријере углавном је служио у балтичкој флоти. Током службовања на фрегати Крејзер 1822—1825. учествовао је у истраживачким мисијама које је предводио Михаил Лазарев, а по окончању мисије одликован је Орденом светог Владимира 4. степена и унапређен у чин подофицира.
Потом прелази на ратни разарач Азов са којим је у лето 1827. учествовао у борбама против Отоманске империје у источном Средоземљу. Истакао се у бици код Наварина 20. октобра 1827. због чега је унапређен у чин капетана корвете. Тада је имао свега 27 година.
Највеће војничке успехе остварио је током Кримског рата, а посебно се истакао у бици код Синопе 1853, а управљао је како поморским тако и копненим трупама приликом опсаде Севастопоља. Смртно је рањен у главу 10. јула 1985. приликом обиласка одбрамбених линија недалеко од Севастопоља. Преминуо је два дана касније од последица повреда, у 53. години.
Сахрањен је у цркви Светог Владимира у Севастопољу, посвећеној херојима Кримског рата. Њему у част бројне морнаричке академије широм Совјетског Савеза (и доцније Русије) носе име Нахимов. Његова родна кућа и остаци цркве у којој је рођен на имању Хмелита у Вјаземском рејону Смоленске области, проглашени су за културно-историјски споменик од националне важности.
Филателија
[уреди | уреди извор]Њему у част, поште СССР и Русије издале су неколико комеморативних маркица:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Чернышёв А. А. Российский парусный флот. Справочник. — М.: Воениздат, 2002. — Т. 2. — С. 80. — 480 с. — (Корабли и суда Российского флота). — 5000 экз. — ISBN 978-5-203-01789-5
Литература
[уреди | уреди извор]- Асланбегов А., статья в «Морском Сборнике» за 1868 г., № 3 (написана по поводу неблагоприятной для Нахимова «Записки севастопольца», появившейся в «Русском Архиве» за 1867 г., и служит прекрасным её опровержением).
- Асланбегов А. Адмирал Павел Степанович Нахимов. (Биографический очерк) // Русский архив, 1868. — Изд. 2-е. — М., 1869. — Стб. 373—410.
- Давыдов Ю. В. Нахимов / Давыдов Юрий Владимирович. — М.: Мол. гвардия, 1970. — 176 с.: ил., карт.
- Журнал военных действий в Крыму, сентябрь-декабрь 1854 года / сост. А. В. Ефимов. — Симферополь: АнтиквА, 2010. — 192 с.: ил, карты, портр. — (Архив Крымской войны 1853—1856). 500 экз.
- Нахимов П. С. Письмо П. С. Нахимова ко вдове М. П. Лазарева / Сообщ., коммент. Б. А. Перовского // Русский архив, 1868. — Изд. 2-е. — М., 1869. — Стб. 410—412.
- Нахимов П. С. Документы и материалы. — Москва 1954.
- Кирпичев Юрий. Последняя осень адмирала Нахимова (документальная история) // альманах «Лебедь» — 26 мая 2013.
