Пређи на садржај

Павел Чистјаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Павел Чистјаков
Лични подаци
Пуно имеПавел Петрович Чистјаков
Датум рођења(1832-07-05)5. јул 1832.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска империја
Датум смрти11. новембар 1919.(1919-11-11) (87 год.)
Место смртиПушкин, Санкт Петербург, Руска СФСР
ОбразовањеЧлан Академије уметности (1870)
Професор (1892)
Пун члан Академије уметности (1893)
УниверзитетИмперијална академија уметности (1861)
Уметнички рад
ПољеРеализам
НаградеВелика златна медаља Империјалне академије уметности (1861)

Павел Петрович Чистјаков (рус. Павел Петрович Чистяков; Санкт Петербург, 5. јул 1832 — Санкт Петербург, 11. новембар 1919) био је руски сликар и професор уметности. Познат је по историјским, жанровским сценама као и портретима.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Музеј Чистјаков у Пушкину
Музеј

Његов отац је био ослобођени кмет који је радио као управник имања. Упркос финансијским оптерећењима, побринуо се да његов син добије одговарајуће образовање; прво у парохијској школи у Красном Холму, затим у средњој школи у Бежецку.[1]

Године 1849. уписао је Империјалнуу академију уметности, где је студирао код Петра Басина и Максима Воробјева.[2] Од 1854. до 1858. добио је две сребрне медаље и једну златну, за приказ Гермогена у затвору. Године 1861. дипломирао је са титулом „уметник“, још једном златном медаљом (за слику Софије Литванске на венчању њеног сина Василија II) и правом на стипендију за студије у иностранству.[1] Пре одласка, кратко је предавао у припремној школи у Санкт Петербургу.

Године 1862. упутио се ка Немачкој, након чега су уследиле дуге посете Паризу и Риму. По повратку 1870. године добио је титулу „академика“.[1]

Након тог времена, посветио се првенствено подучавању будућих сликара, прво у Царском друштву за подстицање уметности, затим на академији, где је развио сопствене наставне методе које су спајале директно посматрање са научним проучавањем.[2] Ретко је излагао. Његово неколико радова било је углавном на историјске теме, у које је покушао да унесе психолошку дубину, а не само да представља догађаје.

Постао је ванредни професор на академији 1872. године, а након реорганизације 1892. године постао је члан академског већа. Од 1890. до 1912. био је шеф Одељења за мозаике и надгледао неколико пројеката израде мозаика; посебно у Саборном храму Христа Спаситеља и Исааковском храму.[1]

Његова супруга Вера, ћерка сликара Јегора Мајера, такође је била познати уметник.[2] Улица у којој је живео добила је име по њему, а 1987. његов дом у Пушкину (предграђе Санкт Петербурга) претворен је умузеј.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Слике Павла Чистјакова
  • Патријарх, Гермоген, одбија да благослови Пољаке (1860)
    Патријарх, Гермоген, одбија да благослови Пољаке (1860)
  • Софија Литванска отима златни појас од Василија Косоја (1861)
    Софија Литванска отима златни појас од Василија Косоја (1861)
  • Ђованина седи на прозорској дасци (1864)
    Ђованина седи на прозорској дасци (1864)
  • Ђованина
    Ђованина
  • Бојарин (1876)
    Бојарин (1876)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Brief biography @ Russian Paintings.
  2. ^ а б в Brief biography Архивирано 2016-08-03 на сајту Wayback Machine @ RusArtNet.

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Izabella Ginzburg, П. П. Чистяков и его педагогическая система (His Educational System), Искусство, 1940
  • Olga Lyaskovskaya, П. П. Чистяков, Tretyakov Gallery, 1950
  • Чистяков П. П. Письма, записные книжки, воспоминания. 1832—1919. — М., 1953.
  • Белютин Э., Молева Н. П. П. Чистяков — теоретик и пед (letters, notebooks, memoirs), 590pgs. Искусство, 1953
  • Ely Bielutin and Nina Moleva, Павел Петрович Чистяков. теоретик и педагог (Theoretician and Pedagogue), Академии художесть, 1954.
  • Yelena Churilova, "Я ещё могу съездить к Чистякову" (I Can Still go to Chistykov), Прана, 2004 ISBN 5-86761-054-3
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Чистјаков&oldid=28801848”