Палата Масандра

Палата Масандра је вила руског цара Александра III у Масандри, на јужној обали Крима.

Изградња је отпочела 1881. године, а финансирао ју је син Михаила Семјоновича Воронцова, Семјон Михајлович који се недавно вратио из руско-турског рата 1877-78 . Изградња палате коју је првобитно пројектовао француски архитекта Етјен Бушар у стилу Луја XIII убрзо је обустављена након смрти кнеза Семјона Михајловича Воронцова.

Године 1889. недовршену палату купила је руска агенција за царска добра за Александра III.^[1]

Нови власник је ангажовао свог омиљеног архитекту Максимилијана Месмахера да модернизује дизајн виле. Иако је Масандра била наведена међу царским резиденцијама, ниједна краљевска породица никада није преспавала у њој (префереирали су палату Ливадија).

Изградња је завршена 1900. године.^[2]

После Октобарске револуције и пре Другог светског рата, резиденција је коришћена као владино лечилиште „Пролетерско здравље“ за оболеле од туберкулозе. После Другог светског рата коришћена је као државна викендица (дача ) под именом „Сталинскаја“.

Након распада Совјетског Савеза, Масандра је коришћена као једна од украјинских званичних резиденција. У палати су потписани Масандрански споразуми 1993. године.

Током 2014. године, након руске анексије Крима, резиденцију је преузела Управа за послове председника Русије. Испред виле је 2017. откривена биста Александра III.