Палата Српске штедионице

Палата Српске штедионице
Палата Српске штедионице
	Палата Српске штедионице
Опште информације
Место	Зрењанин
Општина	Зрењанин
Држава	Србија
Време настанка	1899.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
	www.zrenjaninheritage.com

Палата Српске штедионице подигнута је 1899. године у главној улици Зрењанина, улици краља Александра I Карађорђевића, у оквиру Старог градског језгра, као Просторно културно-историјске целине од великог значаја.

Палата је подигнута по пројекту архитекте Милана Табаковића који је складно употребио и комбиновао елементе неоренесансе, необарока и тек надолазеће сецесије, карактеристикама типичним за позни историцизам. Ово његово репрезентативно дело не заостаје за његовим најбољим остварењима. Наручилац палате била је Српска православна црквена општина, а 1901. године је у њој основана Српска штедионица. Данас је само део зграде према порти Успенске цркве у поседу СПЦО, где су смештене просторије парохијског дома и духовног центра.

Архитектура палате

Палата је угаона једноспратна грађевина основе у облику ћириличног слова „П”, са подужним крилом поставлјеним на регулацију Светосавске улице, а од осталих двају слободних фасада једна је на регулацији главне улице, а друга је у склопу порте Успенске цркве. Угао је засечен и наглашен витким кубетом сецесијске декорације који истиче репрезентативност објекта, наглашава угао раскршћа и кореспондира са куполама суседних објеката преко пута главне улице. На углу се налази балкон којег носе моћне конзоле са оградом од камених стубовима и кованог гвожђа. Изнад улаза у зграду у главној улици је декоративан еркер на конзолама, завршен полукуполом од поцинкованог лима. На фасади ка Светосавској улици наглашен је средишњи део са плитким ризалитом и лименим мансардним кровом. На овој страни фасаде налази се ајмфорт пролаз који води у атријум и из ког се иде на спрат са становима. На Фасади која је окренута ка порти цркве у средишњем делу се истиче портал наглашен степеништем и плитком полукуполом.

На овом објекту уочава се Табаковићева склоност ка детаљима и орнаментици – фасадно платно је издељено пиластрима на поља у којима је по један прозор. Изнад прозора је декорација у виду барокних картуша са митолошким симболима и медаљонима са главама младића и девојака. Приземље је једноставне обраде и истиче трговачки карактер и намену објекта, са великим отворима за излоге и врата која су правоугаоног облика и без украса, једину декорацију чине хоризонталне фуге у малтеру.

У организацијо простора, Табаковић се користи традиционалним решењима у двотрактној схеми са просторијама према улици, ходницима према дворишту и бочно постављеним степеништем.

Покрајински завод за заштиту споменика културе из Новог Сада извео је рестаураторске радове на фасади 2002. године, када је враћен аутентичан изглед приземља.