Панчићева бедреница
| Панчићева бедреница | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. serbica[1]
|
| Биномно име | |
| Pimpinella serbica (Vis.) Benth. & Hook.f. ex Drude
| |
| Синоними | |
|
Apium serbicum (Vis.) Calest. | |
Панчићева бедреница (лат. Pimpinella serbica) је вишегодишња зељаста биљка, ендемска врста Динарида. Први ју је пронашао и описао Јосиф Панчић на Копаонику. Године 1858. Роберто Визијани назвао ју је Pancicia у част првог српског ботаничара, али се касније испоставило да спада у род бедренки (Pimpinella). Визијани је као locus classicus (место где је први пут нађена)[2] назначио планину Јавор код Ужица.[3] У Србији се налази на листи заштићених дивљих биљних врста.[4]
Распрострањеност и услови станишта
[уреди | уреди извор]Панчићева бедреница је ендемит Динарида. Може се наћи на стаништима у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији, Албанији.[3] У Србији се, између осталог, може наћи на Копаонику,[5] Тари[6] и Голији.[7]
Изглед
[уреди | уреди извор]Панчићева бедреница је штитаста трајница. Стабљика је усправна, уздужно фино ребраста, гола, у горњем делу разграната стабљиком, висине до 50 cm.
Листови су наизменични, голи, доњи велики и на дугим петељкама, при основи срцасти а по рубу тестерасти. Листови стабљике издељени су у бројне кончасте исечке.
Цветови су ситни, двополни, бели, ређе ружичасти, скупљени у штитасте цвасти састављене од 10-15 зракова. Цвета јуна и јула. Инволукрум је састављен од 5-8 чекињастих листића, а инволуцелум од 5. Листови чашице неугледни, једва видљиви. Плод јајаст, бочно спљоштен, гладак; плодићи у пресеку петоугаони, са 5 истакнутих ребара и са етеричним уљем у браздама.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pimpinella serbica (Vis.) Benth. & Hook.f. ex Drude | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-08.
- ^ Филипи Матутиновић, Стела (2007). Карл Лине у Универзитетској библиотеци. Универзитетска библиотека «Светозар Марковић». стр. 14. ISBN 978-86-7301-031-1.
- ^ а б в „Pimpinella serbica | Biologer”. biologer.rs. Приступљено 2025-02-07.
- ^ „ПРАВИЛНИK о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”. Службени гласник РС. 5. 5. 2. 2010.
- ^ Aleksandar (2020-12-20). „Kopaonik - neukrotiva planina obasjana suncem”. Izleti Srbija. Приступљено 2025-02-07.
- ^ Bogosavljević, Đurđica; Zrnić, Sanja (22. 8. 2012). „Tara – Elegantna i nepredvidiva”. Vreme. Приступљено 2025-02-07.
- ^ „Парк природе "Голија"”. golija-studenica.srbijasume.rs. Приступљено 2025-02-07.