Папа Гргур VIII
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Папа Гргур VIII | |
---|---|
![]() Папа Гргур VIII | |
Лични подаци | |
Пуно име | Алберто ди Мора |
Датум рођења | почетак XII века |
Место рођења | Беневенто, Папска држава |
Датум смрти | 17. децембар 1187. |
Место смрти | Пиза, Република Пиза |
Место укопа | Катедрала у Пизи |
Народност | Италијан |
Папа | |
Редослед | 173. |
Понтификат | 21. октобар — 17. децембар 1187.[1] |
Претходник | Папа Урбан III |
Наследник | Папа Климент III |
Папа Гргур VIII (лат. Gregorius VIII, почетак XII века, Беневенто — 17. децембар 1187, Пиза), рођен као Алберто ди Мора (итал. Alberto di Morra), био је 173. римски папа у периоду од 21. октобра до 17. децембра 1187. године.[2] Његов понтификат је трајао само месец и 27 дана, али је значајан за папство.[3]
Припадао је племићкој породици из Беневента. Био је добро образован и као млад се замонашио. Могуће је и да је био Цистерцит, а можда и да је био Бенедиктанац у Монте Касину. Године 1155. постао је кардинал-ђакон, 1158. кардинал-свештеник, а 1172. канцелар Папске државе и тако је постао папин заменик. Одлазио је у Енглеску да истражи убиство Томаса Бекета. Он је такође у папино име одобрио краљевску круну Алфонсу II од Португалије. Био је омиљен у цркви и заслужан је за помирење папства са царем Светог римског царства, Фридрихом Барбаросом.[2]
1187. хришћанска власт у Палестини је била изузетно уздрмана и скоро потпуно уништена, јер су муслимани победивши крсташе у бици код Хатина 4. јула, а 3. октобра ушли у Јерусалим. Вест о паду Светог Града погодио је Европу као гром, а папа Урбан III је умро од туге 20. октобра. Сутрадан су кардинали за папу изабрали Алберта.[3]
Он је после доласка на папску столицу почео проповедати крсташки рат за ослобађање Светог гроба, али само му се одазвао Фридрих Барбароса. Он, који је век провео спорећи се са Римом и носио жиг некадашње црквене клетве, хтео је, пред крај живота, да једним великим делом, идеалом тадашњег витештва, да доказа о својој дубокој хришћанској оданости. За то време Гргур је и булу за крсташки рат у којој је затражио од верника да посте и да се моле, као и склапање мира између двеју ривалских поморских република Пизе и Ђенове, као неопходан услов за превоз трупа и хране.[2]
Његов даљи рад пресекла је смрт 17. децембра 1187. године у Пизи. Сахрањен је у катедрали у истом граду, а наследио га је папа Климент III.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gregory VIII”. The Holy See. Приступљено 22. 1. 2025.
- ^ а б в „Gregory VIII pope”. Britannica. Приступљено 22. 1. 2025.
- ^ а б „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Pope Gregory VIII”. New Advent. Приступљено 22. 1. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Catholic Encyclopedia "Pope Gregory VIII"
- Владимир Ћоровић Историја српског народа