Парето принцип
Парето принцип (такође познат и као Паретово правило, Паретов принцип, правило 80/20, закон неколико виталних и принцип реткости фактора)[1][2] наводи да у многих исходима, отприлике 80% последица долази из 20% узрока ( „неколицина виталних”).[1] На пример, 80% посла у предузећу обавља 20% запослених.
Консултант за менаџмент Џозеф М. Јуран је 1941. развио концепт у контексту контроле квалитета и побољшања након што је прочитао радове италијанског социолога и економисте Вилфреда Парета, који је 1906. писао о 80/20 док је предавао на Универзитету у Лозани.[3] У свом првом раду, Cours d'économie politique, Парето је показао да је отприлике 80% земље у Краљевини Италији у власништву 20% становништва.
Парето принцип је само секундардно повезан са Парето ефикасношћу.
Многе природне појаве су распоређене према статистикама закона моћи.[4]
| Квинтил становништва | Приходи |
|---|---|
| Најбогатијих 20% | 82,70% |
| Других 20% | 11,75% |
| Трећих 20% | 2,30% |
| четврти 20% | 1,85% |
| најсиромашнијих 20% | 1,40% |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Bunkley, Nick (3. 3. 2008). „Joseph Juran, 103, Pioneer in Quality Control, Dies”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 9. 2017. г. Приступљено 25. 1. 2018.
- ^ Box, George E.P.; Meyer, R. Daniel (1986). „An Analysis for Unreplicated Fractional Factorials”. Technometrics. 28 (1): 11—18. doi:10.1080/00401706.1986.10488093.
- ^ Pareto, Vilfredo (1896—1897). Cours d'Économie Politique (in two volumes). F. Rouge (Lausanne) & F. Pichon (Paris). Volume 1 Volume 2
- ^ Newman, MEJ (2005). „Power laws, Pareto Distributions, and Zipf's law” (PDF). Contemporary Physics. 46 (5): 323—351. Bibcode:2005ConPh..46..323N. arXiv:cond-mat/0412004
. doi:10.1080/00107510500052444. Приступљено 10. 4. 2011.
- ^ Human Development Report 1992, Chapter 3, Приступљено 2007-07-08
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Bookstein, Abraham (1990), „Informetric distributions, part I: Unified overview”, Journal of the American Society for Information Science, 41 (5): 368—375, doi:10.1002/(SICI)1097-4571(199007)41:5<368::AID-ASI8>3.0.CO;2-C
- Klass, O. S.; Biham, O.; Levy, M.; Malcai, O.; Soloman, S. (2006), „The Forbes 400 and the Pareto wealth distribution”, Economics Letters, 90 (2): 290—295, doi:10.1016/j.econlet.2005.08.020
- Koch, R. (2004), Living the 80/20 Way: Work Less, Worry Less, Succeed More, Enjoy More, London: Nicholas Brealey Publishing, ISBN 1-85788-331-4
- Reed, W. J. (2001), „The Pareto, Zipf and other power laws”, Economics Letters, 74 (1): 15—19, doi:10.1016/S0165-1765(01)00524-9
- Rosen, K. T.; Resnick, M. (1980), „The size distribution of cities: an examination of the Pareto law and primacy”, Journal of Urban Economics, 8 (2): 165—186, doi:10.1016/0094-1190(80)90043-1
- Rushton, A.; Oxley, J.; Croucher, P. (2000), The handbook of logistics and distribution management (2nd изд.), London: Kogan Page, ISBN 978-0-7494-3365-9.
