Пређи на садржај

Парето принцип

С Википедије, слободне енциклопедије
На прикупљање средстава може се применити Парето принцип, односно 20% свих донатора даје 80% износа.

Парето принцип (такође познат и као Паретово правило, Паретов принцип, правило 80/20, закон неколико виталних и принцип реткости фактора)[1][2] наводи да у многих исходима, отприлике 80% последица долази из 20% узрока ( „неколицина виталних”).[1] На пример, 80% посла у предузећу обавља 20% запослених.

Консултант за менаџмент Џозеф М. Јуран је 1941. развио концепт у контексту контроле квалитета и побољшања након што је прочитао радове италијанског социолога и економисте Вилфреда Парета, који је 1906. писао о 80/20 док је предавао на Универзитету у Лозани.[3] У свом првом раду, Cours d'économie politique, Парето је показао да је отприлике 80% земље у Краљевини Италији у власништву 20% становништва.

Парето принцип је само секундардно повезан са Парето ефикасношћу.

Многе природне појаве су распоређене према статистикама закона моћи.[4]

Расподела БДП-а у свету, 1989.[5]
Квинтил становништва Приходи
Најбогатијих 20% 82,70%
Других 20% 11,75%
Трећих 20% 2,30%
четврти 20% 1,85%
најсиромашнијих 20% 1,40%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Bunkley, Nick (3. 3. 2008). „Joseph Juran, 103, Pioneer in Quality Control, Dies”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 9. 2017. г. Приступљено 25. 1. 2018. 
  2. ^ Box, George E.P.; Meyer, R. Daniel (1986). „An Analysis for Unreplicated Fractional Factorials”. Technometrics. 28 (1): 11—18. doi:10.1080/00401706.1986.10488093. 
  3. ^ Pareto, Vilfredo (1896—1897). Cours d'Économie Politique (in two volumes). F. Rouge (Lausanne) & F. Pichon (Paris).  Volume 1 Volume 2
  4. ^ Newman, MEJ (2005). „Power laws, Pareto Distributions, and Zipf's law” (PDF). Contemporary Physics. 46 (5): 323—351. Bibcode:2005ConPh..46..323N. arXiv:cond-mat/0412004Слободан приступ. doi:10.1080/00107510500052444. Приступљено 10. 4. 2011. 
  5. ^ Human Development Report 1992, Chapter 3, Приступљено 2007-07-08 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]