Пређи на садржај

Парк Тиволи (Љубљана)

С Википедије, слободне енциклопедије
Градски парк Тиволи, Љубљана. Поглед са дворца Тиволи.

Парк Тиволи (Љубљана) ( словен. Mestni park Tivoli ) је највећи парк у Љубљани,[1][2] главном граду Словеније. Налази се на западној периферији централног дистрикта, који се протеже до дистрикта Шишка на северу, до Вич дистрикта на југу, и Рожник дистрикта на западу. Неколико знаменитих зграда и уметничких дела налази се у парку. Од 1984. године парк је заштићен у склопу Парка природе Тиволи – Рожник – Шишка брдо. У њему живе разне врсте птица.[3]

Обележја

[уреди | уреди извор]

Архитектура

[уреди | уреди извор]
Дворац Тиволи
Дворац Тиволи са фонтаном Дечак са рибом (1989), реконструкција барокне фонтане из 1870.

Дворац Тиволи је летњиковац и завршетак је шеталишта Јакопич. Изграђен у 17. веку на рушевинама претходног ренесансног дворца, у почетку је био власништво језуита. Средином 19. века реновирао га је маршал Јозеф Радецки (Joseph Radetzky) (1766–1858) у неокласичном стилу, што му је дало данашњи изглед. Аустријски вајар Антон Доминик Фернкорн (Anton Dominik Fernkorn) (1813–1878) је 1864. дизајнирао четири пса од ливеног гвожђа која стоје испред дворца.[4] Пошто пси немају језике, прича се да је Фернкорн извршио самоубиство пуцајући на себе због ове грешке.[5] Иза дворца је зграда у алпском стилу звана Швицарија (" Швајцарска", некада Хотел Тиволи). Потпуно је обновљена последњих година и сада је претворена у културни центар. Крај ње води стаза природе Јесенко.

Дворац Цекин
Дворац Цекин

Зграда Цекин је дворац на северној ивици парка Тиволи. У њему се од 1951. године налази Музеј савремене историје Словеније (Muzej novejše zgodovine Slovenije).[6] Дворац је саграђен 1720. године, по наруџби Леополда Ламберга (Leopold Lamberg), а на основу планова бечког барокног архитекте Фишера фон Ерлаха (Fischer von Erlach).

Хала Тиволи
Хала Тиволи

Хала Тиволи је комплекс две вишенаменске затворене спортске арене поред дворца Цекин. Комплекс, заснован на плановима архитекте Марјана Божича и инжењера Станка Блоудека, отворен је 1965. године. Већа арена за хокеј на леду има капацитет за седење 7.000 људи.[7] Када је именована за домаћина кошаркашких утакмица, капацитет је прилагођен на 6000. Мања кошаркашка дворана има капацитет за смештај од 4.500 људи. У овој дворани су се до 2011. одржавале домаће утакмице професионалне кошаркашке екипе КК Унион Олимпија, док је у већој дворани професионални хокејашки клуб ХДД Олимпија Љубљана.

Рибњак Тиволи
Рибњак Тиволи у касно пролеће. Поглед према северу, уз брдо Рожник у позадини.

На југозападном крају парка Тиволи налази се Тиволи рибњак (словен. Tivolski ribnik). Рибњак је у облику правоугаоника, плитак, мале запремине.[8] У 2011. години темељно је реновиран. Користи се за рекреацију, риболов и као резервоар за контролу и сузбијање поплава.[9][10][11] Служио је као тема визуелних уметника и музичара.[12][13][14] У рибњаку је мала бронзана статуа под називом "Рибе" подигнута 1994. године. [15] То је приказ две вертикално стојеће рибе, коју је 1935. створио експресионистички вајар Франце Краљ. На травњаку поред рибњака, библиотека на отвореном ради по топлом времену, као и радионица о рециклирању књига и других штампаних материјала под називом "Читани". Зими се библиотека усељава у оближњи стакленик.[16]

Стакленик и врт са ружама

Стакленик са тропским биљкама, којим управља Љубљанска ботаничка башта, налази се близу северозападног краја рибњака.[11] [17] Поред стакленика, налази се врт са ружама, настао од 1993. до 1994. године, а обновљен 2007. године.[18] Преко 160 врста ружа, укључујући и први словенски род, „ Прешерен “, додато је у 2010. години.[19] Све су означене плочицом.

Игралиште

Од фебруара 1941. до јула 1943.[20] у време италијанске анексије Љубљане, парк у близини рибњака уређен је на основу планова архитекте Бориса Кобеа. Поставио је игралиште унутар кружног дизајна повезаног са језерцем као средишним обележјем.[21] Игралиште под називом Дечји рај завршено је уз финансијску помоћ Емилија Грациолија (Emilio Grazioli), првог високог комесара Љубљанске провинције. Отворено је церемонијом 11. јула 1943, којој су присуствовали бројни становници Љубљане, градоначелник Љубљане Леон Рупник и високи комесар, Ђузепе Ломбраса (Giuseppe Lombrassa),[22] уз благослов љубљанског надбискупа Грегорија Рожмана.[23] Догађај се догодио током периода „ културне тишине “, када су биле заустављене све културне активности везане за анексију, коју је наредио Словеначки ослободилачки фронт.[24] [25] Комунистичка партија и секретар Ослободилачког фронта Љубљане Владимир Кривиц окарактерисали су је као "скандал" за њихов покрет.

Скулптуре

[уреди | уреди извор]

У близини северног краја рибњака,[26] на врху степеништа које води ка дворцу Тиволи, налази се бронзана скулптура Зденка Калина, под називом Pastirček ("Пастир") или Deček s piščalko („Дечак са звиждаљком“).[27] Настао је 1942. године и подигнут 1. маја 1946. године. То је буколичка статуа дечака са пиштаљком који маршира и представља један од врхунаца словеначке фигуративне уметности.[28]

Босански вајар Слободан Пејић 2000. године је трансформисао је 300-годишњи храст који је пао у олуји у скулптуру под називом Сожитје ("Суживот "). Актом је предложио зачетак врта скулптура у парку. Скулптура је ретка комбинација храста и бронзе. Високa је 4 м и зарасла у маховину и лишаје. Дрво обухвата бронзани унутрашњи део под називом Чисто срце.[29]

У септембру 2004. године, поводом стогодишњице његовог рођења, у непосредној близини језерца на њеној јужној страни свечано је откривена седећа статуа песника, писца и преводиоца Едварда Коцбека.[30] То је бронзана статуа вајара Боштјана Дриновца.

Историја

[уреди | уреди извор]
Подручје парка Тиволи око 1850. године

Парк Тиволи заснован је по плановима инжењера Жана Бланшара из 1813. године, када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Он се придружио већ постојећим парковима, око дворца Тиволи (који се у то време звао Podturn Manor) и око дворца Цекин и повезао их са центром града.[31]

Рибњак је ископан 1880. године. Касније је коришћен за веслање и клизање,[8] и за риболов.[32] Расадник стабала је у парку основала градска општина 1894. године. Водио га је чешки баштован Вацлав Хејниц, који је први професионални баштован у Тиволију,[33] и који је делове парка уредио 1920-их.[34] У исто време, парк је обновио и архитекта Јоже Плечник, који је пројектовао Јакопичево шеталиште које води кроз парк, стварајући линеарну визуелну осовину која иде од дворца Тиволи преко Цанкареве улице и улице Чоп до Прешерновог трга, преко Тромостовја, а завршава у Љубљанском дворцу.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ LjubljanaLife.com (2011). „Tivoli Park Ljubljana | Slovenia - Ljubljana Life”. ljubljana-life.com. Приступљено 5. 7. 2011. 
  2. ^ а б Slovenia.Info (2011). „Ljubljana, Park Tivoli, Rožnik and Šišenski hill - Cultural and Historical Heritage - Slovenia - Official Travel Guide -”. slovenia.info. Приступљено 5. 7. 2011. 
  3. ^ Bojc, Saša (13. 6. 2012). „Opazovanje ptic v ljubljanskem Tivoliju” [Birdwatching in the Ljubljana Tivoli]. Delo.si (на језику: Slovenian). ISSN 1854-6544. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 31. 03. 2020. 
  4. ^ „Seznam kipov v Tivoliju in na Rožniku” [List of statues in Tivoli and on Rožnik]. Muzejske novice [Museum News] (на језику: Slovenian). Museum of Modern History of Slovenia: 14—16. ISSN 1854-3510. Архивирано из оригинала 24. 7. 2018. г. Приступљено 14. 2. 2012. 
  5. ^ „Poklon je izvrstna samopromocija” [A Gift is a Superb Self-Promotion]. Dnevnik.si (на језику: Slovenian). 30. 10. 2010. 
  6. ^ „Cekinov grad” [Cekin's Mansion]. Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] (на језику: Slovenian). Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 29. 6. 2012. 
  7. ^ Športni park Tivoli
  8. ^ а б Krelj, Živa (2007). Ekološki status ribnika Tivoli [The Ecological Status of Tivoli Pond] (PDF) (на језику: Slovenian и енглески). Department of Biology, Faculty of Natural Sciences and Engineering, University of Ljubljana. 
  9. ^ Smrekar, Aleš. Bojan Erhartič. Mateja Šmid Hribar (2011). Krajinski park Tivoli, Rožnik in Šišenski hrib [Tivoli–Rožnik–Šiška Hill Nature Park]. ZRC Publishing House. стр. 32. ISBN 978-961-254-291-7. 
  10. ^ Gazvoda, Davorin (21. 6. 2011). „Med varstvom in kaosom: Odnos Slovencev do prostora” [Between Protection and Chaos: The Attitude of Slovenes to Space] (на језику: Slovenian). Mladina. 
  11. ^ а б Habič, Marko (1997). „Tivolski ribnik” [Tivoli Pond]. Prestolnica Ljubljana nekoč in danes [A pictorial chronicle of a capital city]. Geopedia.si. National Publishing House of Slovenia. ISBN 86-341-2007-4. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 31. 03. 2020. 
  12. ^ „Razglednice” [Postcards] (на језику: Slovenian). Museum of Modern History. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 9. 2. 2012. 
  13. ^ „Zgodovina” [History]. Slovenski tarok [Slovene Tarock] (на језику: Slovenian). Eurotrade Commerce, d. o. o. Приступљено 9. 2. 2012. 
  14. ^ „Muzikološki simpozij: Življenje in delo Emila Adamiča (1877–1936)” [Musicological Symposium: Life and Work of Emil Adamič (1877–1936)] (на језику: Slovenian). 2003. Архивирано из оригинала 7. 7. 2012. г. Приступљено 11. 2. 2012. 
  15. ^ „Seznam kipov v Tivoliju in na Rožniku” [List of statues in Tivoli and on Rožnik]. Muzejske novice [Museum News] (на језику: Slovenian). National Museum of Contemporary History: 14—16. ISSN 1854-3510. Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 14. 2. 2012. 
  16. ^ „S knjigo pod drevesom tudi v mrzlih zimskih dneh” [With a Book under a Tree Also in the Cold Winter Days]. Dnevnik.si (на језику: Slovenian). 4. 2. 2012. 
  17. ^ „Mestni park Tivoli, Urbanistična/zunanja ureditev, Ljubljana, Jean Blanchard, 1813” [Tivoli City Park, Urban/Exterior Arrangement, Ljubljana, Jean Blanchard, 1813]. Arhitekturni vodnik [Architectural Guide] (на језику: Slovenian). Zavod Trajekt. 
  18. ^ Mastnak, Matjaž. „Rožni vrt v Ljubljanskem Tivoliju” [Flower Garden in Ljubljana Tivoli Park] (на језику: Slovenian). Slovenian rose society. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. 
  19. ^ „Rožni vrt v Tivoliju” [Flower Garden in Tivoli]. Planet Siol.net (на језику: Slovenian). 24. 6. 2010. Архивирано из оригинала 5. 6. 2015. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  20. ^ „Udeležencem otvoritve otroškega igrišča” [To Participants of the Opening of the Playground]. Slovenski narod [Slovene Nation] (на језику: Slovenian). LXXV (54). 10. 7. 1943. стр. 2. ISSN 1408-2373. 
  21. ^ „V hišici Pod turnom št. 2” [In the Little House Pod turnom No. 2]. Slovenski narod [Slovene Nation] (на језику: Slovenian). Narodna tiskarna. 12. 11. 1941. стр. 2. 
  22. ^ Šorn, Mojca (2007). „Prosti čas” [Free Time]. Življenje Ljubljančanov med drugo svetovno vojno [Life of the Citizens of Ljubljana during World War II] (на језику: Slovenian). Institute for Contemporary History. стр. 426—428, 431. ISBN 978-961-6386-12-8. 
  23. ^ Strgar, Jože (1994). „Tivolski ribnik” [Tivoli Pond]. Tivoli: ljubljanski mestni park [Tivoli: Ljubljana City Park] (на језику: Slovenian). Ljubljana: Kmečki glas [Farmers' Voice]. стр. 78—81. ISBN 961-203-045-6. 
  24. ^ Adamič, Marjeta; Drnovšek, Darinka; Gombač, Metka; Oblak Čarni, Marija, ур. (2001) [July 1943]. „Pismo sekretarja poverjeništva Centralnega komiteja KPS za Ljubljano Vladimirja Krivica dne 20. julija 1943 članu centralnega komiteja KPS Borisu Kidriču” [A Letter of the Secretary of the Trusteeship for Ljubljana of the Central Committee of the Communist Party of Slovenia on 20 July 1943 to the Member of the Central Committee Boris Kidrič]. Dokumenti organov in organizacij Narodnoosvobodilnega gibanja v Sloveniji [Documents of the Bodies and Organisations of the National Liberation Movement in Slovenia] (на језику: Slovenian). 8. Arhivi Slovenije [Archives of Slovenia]. стр. 319. ISBN 961-6137-53-0. 
  25. ^ „Histories of the Individual Yugoslav Nations”. The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebookНеопходна слободна регистрација. ABC-Clio, Inc. 2004. стр. 180. „The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebook.” 
  26. ^ Burger, Betka (мај 2003). „Park Tivoli: Kipi” [Tivoli Park: Sculptures] (на језику: Slovenian). Архивирано из оригинала 25. 09. 2021. г. Приступљено 31. 03. 2020. 
  27. ^ Kopriva, Silvester (1989). Ljubljana skozi čas: ob latinskih in slovenskih napisih in zapisih [Ljubljana Through Time: At the Latin and Slovene Inscriptions and Records] (на језику: Slovenian). Založba Borec [Fighter Publishing House]. стр. 218. COBISS.SR 14030080. 
  28. ^ Šijanec, Franc (1961). Sodobna slovenska likovna umetnost [Modern Slovene Visual Arts] (на језику: Slovenian). 1. Založba Obzorja [Horizons Publishing House]. COBISS.SR 829704. 
  29. ^ Vanda Mušič (ed). Bassin, Aleksander. Kokot, Staša. Slobodan Pejić. Self-published by Vanda Mušič Chapman. 2007. ISBN 978-961-245-325-1.
  30. ^ „Ob Kocbekovem Jubileju” [On the Occasion of Kocbek's Anniversary]. MMC RTV Slovenija (на језику: Slovenian). RTV Slovenija. 27. 9. 2004. ISSN 1581-372X. 
  31. ^ „Mestni park Tivoli” [Tivoli City Park]. Arhitekturni vodnik [Architectural Guide] (на језику: Slovenian). Zavod Trajekt. Приступљено 28. 6. 2012. 
  32. ^ „Novomeški ribiči: prvaki Slovenije” [The Fishermen of Novo Mesto: The Champions of Slovenia]. Dolenjski list (на језику: Slovenian). 14 (30). 1. 8. 1963. стр. 11. 
  33. ^ Bałus, Wojciech. Österreichische Gesellschaft für Historische Gärten (2007). „Die Stadtparks in Slowenien 1864–1918” [Town Parks in Slovenia: 1864–1918]. Ур.: Géza, Hajós. Stadtparks in der österreichischen Monarchie 1765–1918: Studien zur bürgerlichen Entwicklung des urbanen Grüns in Österreich, Ungarn, Kroatien, Slowenien und Krakau aus europäischer Perspektive [City Parks in the Austrian Monarchy 1765–1918: A Study of the Civil Development of the Urban Green Spaces in Austria, Hungary, Croatia, Slovenia, and Kraków from the European Perspective] (на језику: German). Böhlau Verlag Wien. стр. 198. ISBN 978-3-205-77638-3. 
  34. ^ Bassin, Aleksander (9. 4. 2011). „Ohranimo vrednote” [Let's Preserve the Values] (на језику: Slovenian). ISSN 1408-2373. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Медији везани за чланак Парк Тиволи на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парк_Тиволи_(Љубљана)&oldid=28927616”