Пређи на садржај

Парк хероја НОБ-а у Нишу

С Википедије, слободне енциклопедије
Парк хероја НОБ-а у Нишу
Парк хероја НОБ-а
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаМедијана
Држава Србија
Време настанка1941-1944/ 2014.
Тип културног добраспоменике културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Парк хероја НОБ-а у Нишу је меморијални комплекс посвећен страдањима у Другом светском рату и Народноослободилачкој борби народа Југославије. Комплекс кога чине бисте шест народних хероја и споменик „Искра слободе“ свој формиран је 2014. године, након што су спомен обележја народних хероја Филип Филиповића, Станка Пауновића и Филип Кљајића Фића пребачени на плато у нишавском парку поред споменика „Искра слободе” и бисти Сретена Младеновића, Мике, Мије Станимировића и Конрада Жилника.[1]

Положај и изглед

[уреди | уреди извор]

Меморијални комплекс је лоциран у централном делу Ниша у општини Медијана и средишњем делу једног од најстаријих градских паркова на нишавском кеју непосредно уз леву обалу Нишаве, у улици Седмог јула бб.

Спомен обележје се налази 100 m од Скупштине Града Ниша, 200 m од древне Тврђаве, 50 m од Официрског дома и 50 m од хотела Парк, окружен ниским и високим растињем, цветним и травмнатим површинама.

У средишњем делу Парка хероја НОБ-а, окружен сезонским цвећем и поплочаном пешачком стазом са парковским клупама, налази се споменик у ливеној бронзи на постаменту од мермера, под називом „Искра слободе”. Око њега на травнатим површинама, окружене партерним зеленилом, цвећем и столетним стаблима дрвећа, размештене су кружно, бисте шест народних хероја на постаментима од камена или мермера.

Панорамски снимак Парка хероја НОБ-а у Нишу (2018).
Панорамски снимак Парка хероја НОБ-а у Нишу након обнове 2020.

Историја

[уреди | уреди извор]
Централни споменик — „Искра слободе” дело београдског вајара Војина Стојића. Споменик представља разбијено стакло хотела "Парк", у коме је Александар Војиновић бацивши две ручне бомбе убио и ранио више војника Вермахта, што је означило почетак устанка у Нишу у Другом светском рату.

Парк је настао на иницијативу тадашњег председника Скупштине Града Ниша Милета Илића, чија је намера била да овим комплексом Нишлије одају поштовање учесницима Народноослободилачкој борби народа Југославије из овог краја, који су дали животе за слободу Србије, и да никада више, из дневно политичких разлога у Нишу, не стоје, склоњени од очију јавности у депоима, већ да посетиоце парка вечно подсећају на страдања, и цивилизацијски однос према историји.[2]

Меморијални комплекс је коначно уобличен и свечеано отворен 9. маја 2014. године на Дан борбе против фашима, након што су на ову локацију уз већ постојећа спомен обележја у парку:

Којима су придодате још три бисте:

  • Филипа Филиповића, која је 10 година лежале у депоима након што је склоњене из парка преко пута Апелационог суда у Нишу.
  • Станка Пауновића, која је такође 10 година лежале у депоима након што је склоњене из парка у коме је изграђена Црква светог Луке.
  • Филипа Кљајића Фиће, коју је уступила школа која је, некад носила његово име, а данас у духу националног заборава, носи име — школа „Душан Радовић”.

Спомен обележје је у неколоко наврата вандализовано, цртањем графита и механичким уништењем непримереном агресијом хулигана, и особа којима није света историја борбе и положених жртава за ослобођење Ниша од Бугарских и Немачких окупатора, који су владали овим простором у Другом светском рату од 1941—1944. године.

Постојећа спомен обележја

[уреди | уреди извор]

Придодата спомен обележја

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Niš dobio Park heroja”. Југмедија, 9.5.2014. Приступљено 12. 4. 2018. 
  2. ^ Canić, J. „Park heroja NOB-a u Nišu”. Južne vesti Niš, 6. 5. 2014. Приступљено 10. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]