Парма (Охајо)
| Парма енгл. Parma | |
|---|---|
 Ауто-пут и Парма у позадини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица | Охајо |
| Округ | Кајахога |
| Основан | 1816. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 81.601 |
| — густина | 1.569,85 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 23′ С; 81° 43′ З / 41.39° С; 81.71° З |
| Временска зона | UTC-5, |
| Апс. висина | 264 m |
| Површина | 51,98 km2 |
| — копно | 51,85 km2 |
| — вода | 0,13 km2 |
 | |
  Парма Парма на карти САД | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дин Депиеро |
| Позивни број | 440 & 216 |
| Веб-сајт | |
| cityofparma-oh.gov | |
Парма (енгл. Parma) град је у америчкој савезној држави Охајо.
Историја
[уреди | уреди извор]Парма је основана 1816. Основали су је досељеници из Њујорка. Име је узето од места, Парма (Њујорк), која је добила име испирисана Италијом.
Током деветнаестог века становници Парме су се углавном бавили пољопривредом. У јесен 1924, Парма је регистрована као село. Од 1. јануара 1931, предлог да се припоје граду Кливленду је одбијен, и Парма је постала град.
Огроман раст Парме је уследио после Другог светског рата, када су младе породице почеле да се досељују у предграђа. Између 1950. и 1960. уследио је велики раст броја становника када се број повећао са 28.897 на 82.845. Парма је тих година била највећи растући град у држави. Тренутно има 81.601. становника.[1]
Српска заједница је бројна у граду.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2010. Парма има 81.601. становника.
| Расна група | Проценат |
|---|---|
| Белци | 95,67% |
| Азијати | 1.57 |
| Афро-Американци | 1.06% |
| Амерички староседеоци | 0.14% |
| Остали | 1,56% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Feran 1997.
- ^ „Обама и Мекејн тешко до српских гласова”. politika.rs. Приступљено 17. 6. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
- Feran, Tom; R.D. Heldenfels (1997). Ghoulardi: inside Cleveland TV's wildest ride. Gray & Company. ISBN 978-1-886228-18-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
