Патуљасти пингвин
| Патуљасти пингвин | |
|---|---|
| |
| Патуљасти пингвин у мелбурншком зоолошком врту | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Sphenisciformes |
| Породица: | Spheniscidae |
| Род: | Eudyptula |
| Врста: | E. minor
|
| Биномно име | |
| Eudyptula minor (J. R. Forster, 1781)
| |
Патуљасти пингвин (лат. Eudyptula minor) представља најмању врсту пингвина. Живе дуж читаве обале Новог Зеланда, Чатамских острва, Тасманије и јужне Аустралије.
На Новом Зеланду, Маори их зову „Корора“.
Постоји неколико подврста патуљастих пингвина, али тачна класификација је у научном свијету и даље предмет расправе. Мали пингвини (Eudyptula albosignata albosignata) се по неким ауторима сматрају подврстом патуљастих пингвина, по неким посебном врстом, а по неким полиморфном врстом.
Особине
[уреди | уреди извор]Патуљасти пингвини могу порасти до 43 cm висине и око 1 kg тежине. У просјеку живе око 6,5 година, али је било случајева да су се обиљежене јединке проналазиле живе и послије 20 година[1].
Исхрана
[уреди | уреди извор]Патуљасти пингвини се хране рибом, лигњама и другим ситним морским животињама. Када иду у лов, роне дуго и издржљиво за својим плијеном. У сумрак се обично враћају у гнијездо да би нахранили младе.
Размножавање
[уреди | уреди извор]
Живе у великим колонијама. У сезонама парења бирају себи партнере, и сваки пар образује своје гнијездо. У једној сезони парења излијегу се по два младунчета.
Природни непријатељи
[уреди | уреди извор]У дивљини, патуљастим пингвинима се често хране новозеландске фоке. Научници Јужноаустралијског института за истраживање и развој су открили да око 40% фекалија фока на Гранитном острву у Јужној Аустралији садржи остатке патуљастих пингвина[2].
У Аустралији, најјаче колоније патуљастих пингвина су на острвима без мачака и лисица.
Однос са људима
[уреди | уреди извор]
На острву Филип, југоисточно од Мелбурна, организована је туристичка атракција посматрања колоније патуљастих пингвина. Постављени су бетонски стубови и освјетљење, тако да туристи могу да виде, али не и фотографишу, пингвине који се без имало занимања за туристе друже један са другим. Ови пингвини, неодољиво симпатични за туристе, годишње привуку преко пола милиона туриста[3]. Посјетиоци Перта у Западној Аустралији могу да посјете „Пингвинско острво“ да би видјели пингвине у свом природном окружењу. Колонија патуљастих пингвина у граду Оамару на Новом Зеланду је слична посматрачници пингвина на острву Филип[4].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ден, П. и други аутори: „Морска орнитологија: животни вијек патуљастих пингвина“ (језик: енглески)
- ^ Брајан Литли, „Фоке пријетња пингвинима Гранитног острва“ (енгл. Bryan Littlely, „Fur seals threat to Granite Island penguins“), часопис „Адвертајзер“, 10. октобар 2007 (pp. 23)
- ^ VisitVictoria.com: „Острво Филип“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007) (језик: енглески)
- ^ Колонија патуљастих пингвина у Оамаруу, Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Penguin.net.nz, „Патуљасти пингвини“ (језик: енглески)
- Penguins.cl, „Патуљасти пингвини“ (језик: енглески)
- Веб сајт „пингвинске параде“ на острву Филип
