Пахомијеви записи
Пахомијеви записи су српски средњовековни рукописи, део Патерика у збирци рукописа Пећке патријаршије. Представљају најстарије сведочанство о Косовском боју и о погибији кнеза Лазара и султана Мурата[1].
Пећки патерик је први описао Душан Д. Вуксан, а након њега проучавао јњ Ђорђе Сп. Радојичић. Рукопис је рестаурисан, и чува се у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Највероватније је писан 1389. године[2].
Грешни Пахомије. Пахомије земља. Пахомије трава. Пахомије златравник. Грех мој је пред мном непрекидно, Легнувши на одар, помери свој гроб, мисли на то. Страх и трепет отргнуће ме од грехова мојих. Боже, прости грешнога Пахомија душицу.
Писа се ова света књига Отачник, која се зове Лапсаитик, у дане благоверног Вука Стефана. Те године када Турци убише кнеза Лазара, а цара Амурата Србљи. Хвала Богу за све.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Projekat Rastko: Srpski srednjevekovni spisi o Kosovu”. www.rastko.rs. Приступљено 2024-09-21.
- ^ prizren.online (2024-09-02). „Најстарији српски записи о Kосовском боју | prizren.online” (на језику: српски). Приступљено 2024-09-21.
