Пајпер PA-18
| Пајпер PA-18 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Лаки вишенаменски авион. | |
| Посада | двосед | |
| Произвођач | Пајпер еркрафт | |
| Пробни лет | 1949. | |
| Димензије | ||
| Дужина | 6,88 m | |
| Висина | 2,03 m | |
| Распон крила | 10,74 m | |
| Површина крила | 16,6 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 446 kg | |
| Нормална полетна | 680 kg | |
| Максимална | 794 kg | |
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Ликоминг O-320 | |
| Снага КЕМ-а | 112 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 180 km/h | |
| Економска брзина | 161 km/h | |
| Долет | 740 km | |
| Плафон лета | 5 800 m | |
| Брзина пењања | 294 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Пајпер PA-18 (енгл. Piper PA-18 Super Cub) је једномоторни авион америчке производње, висококрилац с два седишта, служи за шлеп једрилица, вучу пароле, бацање летака, и уопште, веома користан авион за Аеро-клуб. Авион који практично обезбјеђује квалитетан рад једриличарске секције. Представио га је 1949. произвођач лаких авиона Пајпер еркрафт. Настао је на основу авиона Пајпер PA-11, Ј-3 Кеб и Тајлор-2 Е Кеб. У току 40 година производње израђено је преко 9 000 примерака. PA-18 се често користи за летове у неприступачна подручја где писте нису посебно припремљене, када за слетање има врло мало места. У тим условима до изражаја долазе његове особине.
Конструкција и развој
[уреди | уреди извор]Конструкција овог авиона је заснована на ранијим типовима. Извршена је уградња електронског система, закрилаца, као и знатно снажнијих мотора, што је PA-18 учинило доста једноставнијим за летење. Иако је „стандардни“ Супер Каб PA-18-150 опремљен Ликоминг мотором који развија 150 КС (112 kW), није га неуобичајено видети и са јачим мотором од 180 КС (134 kW). Крило с великим узгоном и снажни мотор пружају добру подлогу за преуређење у хидроавион или за уградњу скија уместо точкова. Осим тога израђена је и пољопривредна варијанта PA-18А за потребе запрашивања.
Као и Ј-3 Кеб авион је прекривен платном затегнутим преко челичне конструкције. Прва доступна варијанта са мотором снаге 90 КС без закрилаца и са опцијом за два крилна резервоара, била је ускоро унапређена додавањем закрилца, два резервоара горива (сваки у једном крилу), електронског система и О-235 Ликоминг мотор с око 108 КС (115 КС при полетању). Маса празног авиона била је просечно 365-454 kg с максималном полетном масом од 680 kg. Овај Кеб је могао полетети након 120 m (с максималном оптерећеношћу), а захваљујући закрилцима за слетање, довољно му је само 90 m. Уз мања оптерећења авион је способан узлетити већ након 20 m, док му је за слетање довољно 10 m. Са О-290 Ликоминг мотором снаге 135 КС за узлетање је потребно 60 m, а дужина писте за слетање је остала иста. Уз уптребу Ликоминг О-320 мотора са 150-160 КС, авиону се повећала максимална маса на 795 kg, задржавши притом потребно залетиште за узлетање на 60 m.
Верзије
[уреди | уреди извор]- PA-18-95 - прва произвођена верзија, опремљена Континентал Ц90-8 мотором од 90 КС (67 kW), израђена у 838 примерака.
- PA-18-125 - верзија опремљена Ликоминг О-290 125 КС (93 kW)
- PA-18-150 - верзија опремљена Ликоминг О-320 мотором са 150 КС (112 kW)
- PA-18А - верзија намењена за пољопривредне радове.
- PA-18 хидро - верзија хидроавиона.
- L-18 - војна верзија заснована на PA-18.
- L-21 - војна верзија опремљена моторна Ликоминг O-290-D2, од 1962. реконструисана као У-7.
Војна намена
[уреди | уреди извор]Осим за општу употребу, изграђено је 838 примерака Пајпер PA-18 авиона за америчку војску под ознаком L-18c, са моторима Континентал C90-8F снаге 71kW. Од укупног броја, 108 авиона је испоручено другим земљама у оквиру програма војне помоћи.[1] Пајпер L-18 је био двосед који је служио за извиђање; 105 примерака које је добила у оквиру војне помоћи САД, је користила турска војска током Корејског рата, углавном за визуелно осматрање и подршку артиљерији.[2]
.jpg)
Касније, америчка војска је наручила 150 примерака генерално сличног авиона L-21A са нешто јачим Авко-Ликоминг O-290-II мотором снаге 92kW; ови авиони су потом преправљени за обуку, под ознаком TL-21A. Под ознаком YL-21 америчка војска је наручила два примерка Пајпер PA-18 авиона са моторима Авко-Ликоминг O-290-D2 снаге 101 kW, који су касније произведени серијиски у 584 примерка под ознаком L-21B, од којих је велики број испоручен другим земљама. 1962. године, овај авион је коначно реконструисан у своју последњу варијанту под ознаком U-7A.
Корисници
[уреди | уреди извор]|
|
|
Авион Пајпер PA-18 у Југославији
[уреди | уреди извор]У Југоловенском регистру цивилних ваздухоплова у периоду од 1967 до 1991. године било је регистровано укупно 37 авиона типа Пајпер PA-18-150 супер каб[3].
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пајпер PA18 и његове војне верзије на страни”. Aviastar.org. 18. 11. 1949. Приступљено 30. 9. 2011.
- ^ {{cite web|url=http://www.korean-war.com/KWAircraft/OtherUN/Turkey/piper_l18.html |title=Пајпер L-18B турске војске у Корејском рату на страни -{korean-war.com} |publisher=Korean-war.com |date= |accessdate = 30. 9. 2011.}}
- ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992, ИЗСИ и МЦО. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/piper-pa-18-super-cab
- http://www.airwar.ru/enc/la/pa18.html
- https://www.globalair.com/aircraft-for-sale/Specifications?specid=503
- https://www.flyingmag.com/photo-gallery/photos/piper-pa-18-super-cub-versus-world-comparison-specs/ Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2016)