Петар Јанковић
| Петар Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1874. |
| Место рођења | Смедерево, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1914. (39/40 година) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Образовање | Виша школа у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | Географија Геоморфологија |
Петар Јанковић (Смедерево, 1874 — Београд, 1909) био је српски географ и професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је Филозофски факултет Велике школе 1897. године и три семестра у Берну и Халеу.[1]
Предавао је четири године као професор у српској гимназији у Солуну.[2]
Био је кустос Географског завода Велике школе и професор Прве мушке гимназије.[1]
Он је био пратилац Јована Цвијића на истраживањима по Македонији, Епиру, Тесалији, Тракији и скадарској области.[1] Током научне каријере активно је водио преписку са Јованом Цвијићем.[3]
Бавио се научним радом између 7 и 8 година.[2] Поверени су му многи српски национални задаци.[2]
Преминуо је услед упале плућа од којег се развила туберколоза.[2]
Дела
[уреди | уреди извор]- Површине Речних сливова у Србији[2]
- О историји развитка нишавске долине[2]
- Стари глечери Пирина[2]
- О Пирину[2]
- О Плауту[2]
- О Струмици[2]
- О Пајаку[2]
- О Дорјанском језеру[2]
- О Лугадинском језеру[2]
- О Бешичком језеру[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Грбић, Бранислава; Јордановић, Бранислава (2018). Преглед наставе на Лицеју, Великој школи и Универзитету 1838-1914. Београд: Универзитет у Београду. стр. 285.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Цвијић, Јован (1987). Говори и чланци. Београд: САНУ, Књижевне новине, Завод за уџбенике и наставна средстава. стр. 371—373. ISBN 86-391-0032-2.
- ^ „TEMA BROJA - Bogata prepiska Jovana Cvijića još nije istražena”. www.planeta.rs. Приступљено 2022-04-28.
