Петар Петровић (потпуковник)
| петар петровић | |
|---|---|
 Петар Петровић у униформи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1909. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Аустроугарска |
| Место смрти | Нови Сад, |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | потпуковник |
| Одликовања |  |
Петар Петровић (Врточе, код Петровца, 1909 — Нови Сад) био је учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија
[уреди | уреди извор]Петар Петровић је рођен 1909. године у Врточу (заселак Главица),[1][2] код Петровца, од оца Миле Мигалице и мајке Ђурђије Сурла Седмак из Врточа.[1][3] Потиче из земљорадничке породице. Петар је одрастао у вишечланој породици, са оцем, мајком, три брата и четири сестре. Брат од стрица Милан, такође је био првоборац.[1][3] Петар је прије рата био земљорадник.[4] Војни рок је служио као нишанџија у артиљерији.[3] Оженио је Марту Радановић Цвијетић из Врточа и са њом добио синове Душана и Чеду и ћерку Миру.[1]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка 27. јула 1941. Учествовао је у устаничким и герилским акцијама, са карабином којег се домогао у борбама.[3] Рат је провео као припадник Треће крајишке бригаде.[3]
Члан КПЈ постао је 1942. године.[4] Учесник је Битке на Сутјесци.[5]
У рату је обављао више дужности. Почетком рата био је борац врточке чете, односно борац 2. чете 1. батаљона Треће крајишке бригаде. Крајем рата био је командир артиљеријске батерије.[4][5] Из рата је изишао као командант артиљеријског дивизиона, са чином поручника.[3]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Пензионисан је у чину потпуковника.[3]
Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[3]
Са породицом је живио у Новом Саду. У Новом Саду је и умро.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 142—143.
- ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 295. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д ђ е ж з „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б в Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Књига трећа. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 890.
- ^ а б Кучан, Виктор (1996). Борци Сутјеске. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 717. ISBN 86-17-04984-7.
