Пређи на садржај

Петар Рађеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Рађеновић
Датум рођења(1885-02-08)8. фебруар 1885.
Мјесто рођењаБосански Осредци, Османско царство
Датум смрти21. октобар 1941.(1941-10-21) (56 год.)
Мјесто смртиШабац, Подручје Војног заповедника у Србији
Узрок смртиубиство од стране њемачке казнене експедиције
ОбразовањеБогословија у Рељеву
Занимањесвјештеник, етнограф, професор
РадовиСела парохије Крњеушe (код Петровца) (1923)

Бјелајско поље и Бравско (1925)

Унац – антропогеографска испитивања (1948)
Титулапротојереј

Петар Рађеновић (Босански Осредци, 8. фебруар 1885 — Шабац, 21. октобар 1941) био је православни свјештеник и етнограф, који је проучавао просторе Босанске Крајине.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. фебруара 1885. у Босанским Осредцима.[2] Основну школу је завршио у Трубару, гимназију у Сарајеву 1903. а Богословију у Рељеву 1907.[2] Исте године је и рукоположен за свјештеника, а своје службовање је обављао у селима Босанске Крајине, која су и била предмет његовог проучавања.[2]

Петар Рађеновић је 1928. постао професор вјеронауке у Реалној гимназији у Бања Луци, а члан Црквеног суда Епархије бањалучке постаје 1932.[1]

Црквени чин протојереја добија 1937.[1]

Рад на проучавању Босанске Крајине

[уреди | уреди извор]

Рађеновић започиње свој рад на проучавању простора Босанске Крајине, након што је Милан Карановић 1920. предложио Јовану Цвијићу да се теренски рад на проучавању Босне организује преко свјештеника.[2][3] Приликом свог рада се користио Цвијићевим "Упутством за проучавање села у Босни" из 1898.[2] Рађеновић је започео са теренским радом, и 1923. његово дјело "Села парохије Крњеушe (код Петровца)" бива објављено у Српском етнографском зборнику, у издању Српске краљевске академије. "Бјелајско поље и Бравско" објављено 1925. под надзором Јована Цвијића, Рађеновић је сматрао својим најбољим дјелом.[3] Његово антропогеографско дјело "Унац – антропогеографска испитивања" написано на основу теренских истраживања 1933–1934, објављено је тек 1948. од стране Српске академије наука, седам година након ауторове смрти.[2][4]

Заједно са Миланом Карановићем, учествовао је на археолошким истраживањима у Санском Мосту.[3]

Сматра се једним од најважнијих аутора, када је у питању допринос етнографији Босне и Херцеговине, у првој половини 20. вијека.[3][5]

Дјела

[уреди | уреди извор]

Његова најважнија дјела су:

  • Села парохије Крњеушe (код Петровца) (1923)
  • Бјелајско поље и Бравско (1925) (написано под надзором Јована Цивијића)
  • Унац – антропогеографска испитивања (1948)

Смрт

[уреди | уреди извор]

Након напада Сила Осовине на Југославију и успостављања НДХ, Петар Рађеновић бјежи у Србију, и настањује се у Шапцу, гдје је и убијен је 21. октобра 1941. од стране њемачке казнене експедиције.[2]

Наљеђе

[уреди | уреди извор]

Професор Здравко Д. Марјанац о Рађеновићу пише сљедеће "Дјела Петра Рађеновића (иако није био школовани географ, него свештеник), представљају значајне монографске радове велике стручне и научне вриједности".[6]

У част Петра Рађеновића, названа је улица у Бања Луци.[7]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „ПЕТАР РАЂЕНОВИЋ (1885–1942) – СВЕШТЕНИК И ЕТНОГРАФ”. СРБИ У БИХ (на језику: српски). 2015-07-23. Приступљено 2021-04-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е Бранковић, Бошко (2017). „ПРЕЗИМЕНА У СЕЛИМА КРЊА ЈЕЛА И СМОЉАНА ПРЕМА ПОПИСУ СВЕШТЕНИКА ПЕТРА РАЂЕНОВИЋА И ДАНАС”. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (на језику: rs). 2 (9). ISSN 1840-4626. doi:10.7251/GUARS1709131B. Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 09. 04. 2021. 
  3. ^ а б в г Milosevic, Borivoje. „Допринос српских крајишких свештеника антрополошким и етнографским проучавањима Босне и Херцеговине (крајем XIX и почетком XX вијека)”. Бањалучки новембарски сусрети (на језику: енглески). 
  4. ^ Зборник Матице српске за историју. 43-44. Novi Sad: Матица. 1991. стр. 74. 
  5. ^ Терзић, Славенко; Васић, Милан (1995). Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Историјски институт САНУ. стр. 140. ISBN 9788677430078. 
  6. ^ Marjanac, Zdravko (1992). Jovan Cvijić i Bosna. Banja Luka: Pedagoška akademija. стр. 138. 
  7. ^ „Google Maps”. Google Maps (на језику: српски). Приступљено 2021-04-09. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Рађеновић&oldid=28839943”