Петар Трмчић
Петар Трмчић | ||||
---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 7. јануар 1938. | |||
Место рођења | Аљиновићи код Пријепоља, Краљевина Југославија | |||
Образовање | Војна академија у Београду | |||
Војна каријера | ||||
Служба | 1965—2002 | |||
Војска | Југословенска народна армија Војска Југославије | |||
Чин | пуковник | |||
Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини Рат на Косову и Метохији НАТО бомбардовање СРЈ | |||
Одликовања |
|
Петар Трмчић — „ПиТ“ (Аљиновићи, општина Пријепоље, 7. јануар 1938) југословенски је и српски пуковник у пензији, друштвено-политички радник, посланик, књижевник на пољу прозе, поезије и афоризама, као и карикатуриста. Учесник је одбрамбених ратова 1990-их.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство је провео и основну школу завршио у родном селу Аљиновићи. Нижу и вишу гимназију завршио у Новој Вароши. Завршио је Војну академију у Београду. Школу за усавршавање официра завршио је у Сарајеву, а Командно-штабну академију и Школу народне одбране у Београду.[1]
Службовао је у више гарнизона СФР Југославије и Србије. Објављивао је стручне радове у војним часописима као што су Војно дело, Позадина и други.[2] Обављао разне командне, логистичке, политичко-партијске и управљачке дужности, почев од командира вода, начелника службе у оперативним саставима, помоћника команданта за позадину у оперативно стратегијским саставима до помоћника министра одбране у Влади Републике Србије.
У току војне службе био је посланик у Скупштини Републике Македоније, одборник у скупштинама општина Ниш и Нови Београд. Још у СФРЈ, као друштвено-политички радник, залагао се против сепаратизма на простору Србије.[3] Живи са породицом у Новом Београду, где је ангажован и на локалном урбанистичком активизму.[4]
Уметнички рад
[уреди | уреди извор]Петар Трмчић је од почетка 1960-их у јавности присутан као књижевник, у дневној штампи и најважнијим часописима, претежно преко хуморески, родољубивих и општих поема, дечијих песама и афоризама. Објављиван је, понекад под псеудонимом „ПиТ“ у Јежу, Нину, Фронту, Армији, Тик-Таку и другим листовима, као и у аудио облику, на грамофонским плочама.[5]
Има две објављене књиге. За незаборав представља једну од најобимнијих српских поема, где је аутор током рада од тридесетак година фабулу романа Српска трилогија Стевана Јаковљевића препевао у 5.482 стиха. Објавио је и мелодрамски социолошко-психолошки роман Сломљена ружа.
У припреми су му следеће књиге, делом сабране из периодике током 60 година рада, делом необјављена грађа: Хуморизовање духа (хумореске, око 300 наслова); Песме мога живота (135); Распеванка (дечје песме, 167 наслова); Песме за срце и душу (98); Косовска битка (поетска реконструкција историјских збивања); и Афоризми (преко 4.200 афоризама).
Трмчић је деценијама био и карикатуриста, претежно на војне теме, објављујући у војној штампи и часописима. Имао је две самосталне изложбе у Пријепољу и Новој Вароши, а учествовао је и на више групних изложби, на националним и интернационалним салонима.[6]
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- Трмчић, Петар (2020): Сломљена ружа. (Роман) Београд: П. Трмчић.
- Трмчић, Петар (2020): За незаборав: препевани роман Српска трилогија Стефана Јаковљевића: [трилогијска поема]. Београд: П. Трмчић.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Нови стручњаци у школи народне одбране“, Борба, Београд, 21. 7. 1973.
- ^ Примери:
- Трмчић, Петар (1984): „Место, улога и оспособљавање старешина у систему руковођења и командовања“. Војно дело, 5/1984, септембар-октобар.
- Трмчић, Петар И. (1989): „Исхрана припадника оружаних снага и становништва у одбрани великих градова“. Позадина 42 (1), стр. 5–14.
- Трмчић, Петар И. (1989): „О неким актуелним питањима рада са људима у оружаним снагама. Војно дело 40 (6), стр. 141–153.
- Стојановић, Томислав; Трмчић, Петар И. (1990): „Трансфер технологије у функцији развоја и производње наоружања и војне опреме“. Позадина 42 (4), стр. 5–19.
- Трмчић, Петар И. (1990): „Снабдевање и одбор активних војних лица“. Позадина 43 (3), стр. 181–208.
- Трмчић, Петар И. (1992): „Позадинско обезбеђење јединица у борбеним дејствима на привремено запоседнутој територији у новим условима“. Позадина 45 (4-5), стр. 5-25.
- ^ Трмчић, Петар. „Далеко од рутине: Заставе народности”, Борба, Београд, 16. март 1987.
- ^ Трмчић, Петар ПиТ „Шта радити после олујног невремена”, Политика, 26. 9. 2023.
- ^ Петар Тмрчић на Discogs
- ^ 5th International Zemun Salon of Caricature 2000: "History of the world from prehistory till 2000"
Литература
[уреди | уреди извор]- Бјелица, Обрад (1983): Војна академија Копнене војске 1944-1984. Београд: Центар високих војних школа "Маршал Тито"; Војноиздавачки завод, 1983, стр. 460.