5. козарска лака пјешадијска бригада
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Пета козарска лака пјешадијска бригада | |
|---|---|
 Грб 5. клпбр. | |
| Постојање | 1992—1995. |
| Формација | бригада |
| Јачина | 850[1] по формацији: 850[1] просечно: 800 (крај 1992)[1] |
| Део | Војске Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Одликовања | Орден Немањића |
| Команданти | |
| Командант | пуковник Перо Чолић |
| Начелник штаба | Остоја Барашин |
Пета козарска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска бригада Војске Републике Српске. Као јединица резервног састава ЈНА, мобилисана је током августа и септембра 1991. и послата у западну Славонију. Командант бригаде је био пуковник Перо Чолић, начелник штаба мајор Остоја Барашин. Штаб бригаде био је у касарни Бенковац на истоименом врху, на планини Козари.
Организација
[уреди | уреди извор]Бригада је имала четири пешадијска батаљона, једну батерију минобацача 82 мм и једну батерију минобацача 120 мм, те низ других јединица подршке.
Ратни пут бригаде
[уреди | уреди извор]1991.
[уреди | уреди извор]У 50-мјесечни рат и славу бригада је кренула 18. септембра 1991. године, преласком моста на ријеци Сави у Градишци. Циљ је био излазак на ауто-пут Загреб – Београд у Окучанима, те чишћење Липика и Пакраца од хрватске паравојске.
1992.
[уреди | уреди извор]Јединица се враћа у Приједор у марту 1992. године, гдје су борци узели учешћа у противнападу на Зелене беретке 30. маја 1992.
Бригада је потом учествовала у једној од највећих акција Војске Републике Српске, у операцији Коридор, у борбама око Бијелог Брда, Костреша и усташког упоришта Плехан у Дервенти, те код Јакеша и Шамца. Операција Коридор је окончана одлучном српском побједом.
Неки од батаљона учествовали су у борбама на Грабежу и Влашићу, те ослобађању Јајца у операцији Врбас 92.
1993. и 1994.
[уреди | уреди извор]Средином наредне године, бригада учествује у проширивању брчанског коридора, у операцији Садејство. Крајем 1993. бригада учествује у ослобађању Србобрана (Доњи Вакуф). Почетком 1994. бригада се враћа у Посавину, распоређена на линије дуж Саве. Трећи батаљон учествује у операцији Бреза.
1995.
[уреди | уреди извор]Током пролећа 2. батаљон бригаде брани шири рејон Доњег Вакуфа. Главнина бригаде је размештена код Брчког, где у мају и јуну месецу зауставља више покушаја АРБиХ да заузме Брчко. У јесен, бригада учествује у одбрани западних граница Републике Српске од Армије РБиХ и ХВО-а, у склопу операције Вагањ, приликом пада западно-крајишких општина 1995. Једна је од ријетких бригада која није разбијена током борби у западној Крајини.
Читав свој ратни пут бригада је прешла заједно са 43. приједорском моторизованом бригадом, која јој је служила као ослонац.
Признања
[уреди | уреди извор]5. козарска бригада је једна од ријетких бригада у саставу Војске Републике Српске која је добила Орден Немањића, највеће и најпознатије признање које се могло добити у Војсци Републике Српске и Српској војсци Крајине.
Албум „Јунаци козарски” Рокија Вуловића из 1994. године посвећен је Петој козарској бригади и њеним борцима. Приход од продаје касете био је намијењен у хуманитарне сврхе.
У борбама су се посебно истакли извиђачко-диверзантски одред „Циго“ Момчила Радановића, јуришна чета „Сува ребра“ и Љубијски батаљон команданта Раде Билбије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Преглед попуне људством за 1992. годину (прилог бр. 8): „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpusa. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Грб Пете козарске бригаде
- Прича о Петој козарској бригади (језик: српски)
- „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpus. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
