Пређи на садржај

1. дрварска лака пјешадијска бригада

С Википедије, слободне енциклопедије
1. дрварска лака пјешадијска бригада
Грб 1. дрварске лаке пјешадијске бригаде
Постојање1992—1996.
Место формирања:
Дрвар
Формацијабригада
Јачина2.200
просечно: 2.200 (1992)[1]
Део2. крајишког корпуса
Ангажовање
Команданти
КомандантРадивоје Кршић
Командант 2Ђорђе Тодић
Командант 3Пане Матић
Командант 4Никола Патковић
Командант 5Миле Дубајић
Командант 6Божидар Ракић

Прва дрварска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Другог крајишког корпуса. Зона одговорности ове јединице је била територија општине Дрвар, која је у периоду Одбрамбено-отаџбинског рата била у саставу Републике Српске.

Састав и наоружање

[уреди | уреди извор]

Бригада се попуњавала борцима са територије општине Дрвар, а материјално-техничка средства су добијена од 11. пролетерске морнаричко-десантне бригаде из Шибеника која је прешла у састав 9. корпуса ЈНА и дислоцирана у Дрвар крајем 1991. године.

У јуну 1992. јединица је у свом саставу имала око 2.200 бораца и следеће потчињене јединице: четири лака пешадијска батаљона, мешовити артиљеријски дивизион, лаку артиљеријску батерију ПВО, противоклопну чету, инжењеријску чету, позадинску чету и тенковску чету (6–8 тенкова).[2]

Средином 1993. покушано је оснивање „маневарске бригаде” 2. крајишког корпуса, чије би језгро чинила Дрварска бригада, с придруженим саставима и наоружањем из других јединица корпуса. Пошто ова замисао није заживела, Дрварска бригада је ангажована на бихаћком фронту у рејону Грабежа, где је учествовала у борбеним дејствима до 13. септембра 1995. Командно место бригаде је током рата била на самој линији фронта, у касарни Грабеж.

Ратни пут

[уреди | уреди извор]

У јесен 1991. године на територији Босне и Херцеговине се формирају Српске аутономне области. Једна од њих је била и САО Босанска Крајина. САО Босанска Крајина се формирала у лето и јесен 1991. Њен циљ, као и циљ осталих Српских аутономних области у СР БиХ, је био да окупи предјеле у којима већински живе Срби, да их организује, и да тако спријечи евентуалну независност БиХ. Током маја 1992. године у Дрвару је, у саставу Другог крајишког корпуса, формирана 1. дрварска лака пјешадијска бригада, чија зона одговорности су биле границе општине Дрвар током рата у Босни.

Војници бригаде слати су и на ратишта широм Српске.[3] Међу борбама ван матичне општине, истичу се следећа ангажовања: на Јајцу са два батаљона и хаубичком артиљеријском батеријом у јуну 1992. у операцији Врбас, на Купресу средином 1992, на правцу ГораждеРогатица (у рејону Јабучко седло – Месићи) као и борбе једног пешадијског батаљона на Динари почетком децембра 1994. године[2], у нападу хрватских снага на Динару, у операцији Зима 94.

Након пада Дрвара и пробоја грабешког фронта у нападу Армије Републике Босне и Херцеговине средином септембра 1995. (операција Сана), бригада се повукла у рејон села Перван на Мањачи, одакле је, послије консолидовања, упућена на правац с. Дабар – Међеђе брдо – с. Станићи; затим је након пада Санског Моста 10. октобра упућена у одбрану правца Сански Мост – Мањача на Стратинској страни, а одатле је пребачена на правац Нови ГрадКрупа на Уни у рејон АрапушаВелика Рујишка, где је остала до краја рата.

У току рата погинуло је 278 и нестало седам бораца.

Послератни период

[уреди | уреди извор]

Република Српска је након Дејтонског споразума изгубила велики дио територије општине Дрвар, а на дијелу који је остао у Републици Српској формирана је општина Источни Дрвар. Дрварска бригада је расформирана у мају 1996. године у процесу реорганизације Војске РС.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]