Пређи на садржај

Петнаеста мајевичка ударна бригада

С Википедије, слободне енциклопедије
Петнаеста мајевичка ударна бригада
Југословенска партизанска застава
Оснивање23. март 1943.
Место формирања:
Бирач
Формацијачетири батаљона
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Одликовања
Орден народног ослобођења Орден братства и јединства са златним венцем
Команданти
КомандантПеро Косорић
Политички комесарМирко Филиповић

Петнаеста мајевичка народно-ослободилачка ударна бригада је формирана 23. марта 1943. године у Бирчу од три батаљона Мајевичког партизанског одреда и Другог источнобосанског батаљона Шесте источнобосанске ударне бригаде као Мајевичка група ударних батаљона. На дан формирања имала је четири батаљона и пратећу чету са око 700 бораца. Одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Брозат Тита 11. априла исте године преименована је у Мајевичку народноослободилачку ударну бригаду. Бригада је још два пута променила назив - први пут септембра 1943. када се почело радити на стварању Друге мајевичке бригаде и тада је преименована у Прву мајевичку народноослободилачку ударну бригаду и други пут 17. октобра 1943. године приликом увођења јединствене нумерације бригада НОВЈ у Босни и Херцеговини и тада је преименована у Петнаесту мајевичку народноослободилачку ударну бригаду

Први командант бригаде био је Перо Косорић, а политички комесар Мирко Филиповић, народни хероји.

За своје заслуге током Народноослободилачког рата, бригада је одликована Орденом братства и јединства, 3. јула 1958. године, поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци и Орденом народног хероја.

Ратни пут Петнаесте мајевичке бригаде

[уреди | уреди извор]

Пред битку на Сутјесци бригада је имала 555 бораца (518 мушкараца и 37 жена). У току битке погинуо је 191 борац бригаде[1].

Народни хероји Петнаесте мајевичке бригаде

[уреди | уреди извор]

Борци Петнаесте мајевичке бригаде проглашени за народне хероје Југославије су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ (Завод за уџбенике, Београд 1995), pp. 1141

Литература

[уреди | уреди извор]