Пирдоп
Пирдоп буг. Пирдоп | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Софијска област |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 7.835 |
— густина | 86,91 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 42′ 01″ С; 24° 10′ 46″ И / 42.70034° С; 24.17944° И |
Апс. висина | 696 m |
Површина | 90,15 km2 |
Пирдоп (буг. Пирдоп) град је у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Седиште је истоимене општине Пирдоп у оквиру Софијске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај: Пирдоп се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 75 km источно.
Рељеф: Област Пирдопа се налази у омањој котлини измешу планинског ланца Старе Планине на северу и Средње горе на југу. Сам град је на приближно 700 m надморске висине.
Клима: Због знатне надморске висине клима у Пирдопу је оштрији облик конитненталне климе са планинским утицајима.
Воде: Кроз Пирдоп протиче река Тополница, а постоје и мањи водотоци у окружењу.
Историја
[уреди | уреди извор]Област Пирдопа је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. г. област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Пирдопа је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Године 1857. у месту се јављају претплатници у Пловдиву једне српске књиге издате у Београду. Били су то тамошњи Срби, Лука Павловић учитељ и Теодор Хаџи Стојановић трговац.[1]
Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
У месту је 1894. године живело 3470 становника.[2]
Пирдоп је 1937. године добијао електричну струју захваљујући месном Електричном друштву "Св. Илија".[3]
До 1990. године Пирдоп је са оближњим градом Златицом, удаљеним свега 2 km, чинио једно насеље, Средњогорје.
Становништво
[уреди | уреди извор]По проценама из 2010. г. Пирдоп је имао око 7.800 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град има пад становништва због слабе економије и опште кризе у друштву.
Претежна вероисповест месног становништва је православна.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска православна црква
-
Зграда општине Пирдоп
-
Пирдоп и Стара планина
-
Пирдоп — радна зона