Пређи на садржај

Пијаристичка црква

С Википедије, слободне енциклопедије
Пијаристичка црква
Пијаристичка црква
Опште информације
МестоЗрењанин
ОпштинаЗрењанин
Држава Србија
Време настанка1846.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Зрењанин
www.zrenjaninheritage.com

Пијаристичка црква подигнута је 1846. године, у оквиру Зграде зрењанинске гимназије у Гимназијској улици број 2. Заједно припадају Старом градском језгру, као Просторно културно-историјске целине од великог значаја.

Историјат[уреди | уреди извор]

Римокатоличка пијаристичка црква, подигнута као гимназијска црква, посвећена је светом Стефану, отворио је свештеник Јанош Варади исте године кад и нижу пијаристичку гимназију. Цркву су држали монаси Пијаристи, који су припадали католичком учитељском реду основаном још 1621. године, а који је у периоду 19. века у Мађарској био врло утицајан црквени ред са разгранатом мрежом школа у Будимпешти, Кечкемету, Сегедину, Великој Kањижи, Темишвару.[1]

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

Црква је подигнута у стилу класицизма као једнобродна, угаона грађевина, постављена на регулационе линије улица Гимназијске и Јована Скерлића и оријентисана у правцу истокзапад. С обзиром да је део једног целовитог грађевинског корпуса, црква има само две слободне фасаде које су једноставно решене: на равним фасадним површинама истичу се плитки пиластри који наглашавају зону звоника, и полукружни луци над прозорским отворима или слепим нишама. Прозори у виду половине круга постаљени су високо тако да су зидне површине доње зоне без отвора, осим два улазна врата у зони звоника. Из западне фасаде се уздиже торањ који има један спрат са прозорима на све четири фасаде. На западној фасади је равна атика између брода цркве и звоника. Kапа звоника је пирамидалног облика, извојених ивица и са заобљеним врхом на коме су јабука и крст. На звонику се некада налазио сат.

Зидне слике и декорацију цркве радио је бечкеречки сликар Јозеф Гојгнер, 1879. године. У цркви се налазе оргуље са 14 регистара, рад Ангстер Јожефа из Печуја. Прве клупе украшене су резбаријама и интарзијама из 1847. године, а на мањим клупама постављеним позади, испод хора, уписана су имена дародаваца.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пијарестичка црква”. ТО Војводине. Приступљено 7. 4. 2020. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]